Početna stranica > Novosti
Godine 1942. stupio je u Železnički inženjerijski institut u Tbilisiju, koji posle godinu dana napušta i upisuje se na TbilIski konzervatorijum , vokalni odsek, a istvremeno pohađa koreografsko učilište pri Pozorištu opere i baleta u glavnom gradu Gruzije.
Posle završetka Drugog svetskog rata prelazi na Moksovski konzevratorijum,a 1946. je položio prijemni ipsit i upisao sa na fakultert režije VGIK-a ( Savenog državnog instituta kulture ) najpre u klasi Igora Savčenka ( reditelja filmova „Harmonika „, „Taras Ševčenko „), a zatim kod proslvaljenog Aleksandra Dovženka ( „Poema o moru „, „Zemlja“,“Ščors“ ) u istoj klasi sa Marlenom Hucijevim i Jurijem Ozerovim.
Diplomski rad “Andrieš” film kratkog metra
Paradžanov je zvašio VGIK 1951.g., a diplomski rad mu je bio kratkometražni fim „Andrieš“ ( po imenu čobanice iz jedne moldvaske bajke ) . Četiri godiner kasnije (1955 .) mladi režiser će za kijevski fimski studio „Dovženko“snimiti dugometražnu varijantu tog filma.Posle toga selde njegovi dokumentarni i naučno-popularni filmnovi „Natalija Užvij“, „Misao“, „Zlatne ruke „.
“Prvi momak” –prvi igrani film Paradžanova
Godine 1959, Paradžanov snima svoj prvi igrani film „Prvi momak“, a dve godine kasnije filmsku povest „Ukrajinska rapsodija „, da bi 1962., u fimskom studiju „Dovženko“ u njegovoj režiji bio snimljen flim“Cvet na kamenu „.
Produktivan i tražen režiser
Veoma produktivan i tražen režiser, Paradžanov 1964. realizuje svoje remek –delo „Senke zaboravljenih predaka „prema povesti Mihaila Kocjubinskog.Sa oslanjanjem na ukrajinski folklor, ovakj flim je posegao za uspešnim romantičarsko-ekspresivnim rešenjima u oblasti boje,montaže, postavljanja kadra,muzike.
Film je sa oduševljenjem primeljen u svetu pa su usledile nagrade na festivalima:za najbolju režiju na Međunarodnom festivalu u Mar-del-Plati,1965; pehar na „Festivalu festivala „ u Rimu iste godine;nagrada Britasnke fimske akdemije za najbolji strani film, takođe 1965.
“Senke zabravljenih predaka „ ovenčane su nagradom Svezasveznog filmskog festivala u Kijevu, ali je u zvaničnim krugovima Paradžanov tim filmom stekao reputaciju „formaliste „ što u Sovjketskom Savezu nije bila samo estetska kategorija.
Hapšenje i osuda na 5 godina robije
A onda 1973. Paradžanova hapse pod optužbom da je silovao muškarce i biva osuđen na zatvorsku kaznu od pet godina u koloniji strogog režima.
Rad u stidiju „Grizija film“
Posle izlaska i kažnjeničke kolonije, Pradžanov počinje da radi u studiju „Grizija –Film „ u Tbilisiju u kome zajedno sa Davidom Abašidzeom snima „Legendu o Suramskoj tvrđavi „( 1984.), a dve godine kasnije ( 1986.) snima dokumnetarac „Arabeska na temu Pirosmana „. Godine 1988, filmski oživljava bajku Mihaila Ljermontova „Ašik-Kerib „.
Paradžanov je takože pisao scenarija i bio je scenograf za nekoliko pozorišnih predstava.
Gdine 1989.pristupa snimanju filma „Ispovest „ koji je treblo da bude režiserova autobiografija, ali ga, nažalosrt nije dovršio.
U maju te godini u Tbilisu je umore njegova setsra Ana , pa je snimanje filma bilo prekinuto. A nekoliko meseci nakon Anine smrti, Sergej Josifovič se razboleo od raka pluća, u Moksvi je operisan,ali mu se stanje nije poboljšalo.Na poziv Vlade Francuske odlazi na lečenje u Pariz, ali se , nažalost ispostavilo da je bolest bila neizlečiva i 21. jula 1990. Paradžanov umire u Jerevanu. Sahranjen je na Panteonu genija jermenskog duha pored Arama Hačaturjana i Vilijama Sarojana i drugoh velikana umetnpsti i nauke Jermenije.
Priznanja i počasti
Sergej Paradžanov je narodni umetnik Ukrajine i Jeremenije. Godine 1986. njegov film „Legenda o Suramskoj tvrđavi“ dobio je specijalnu ngaradu žirija na Međunarodnom fimskom festivalu u Troji, dok je 1989. žiri Međunardnog festivala u Istambulu dodelio specijalnu nagardu njegovom filmu „Ašik-Kerib „, da bi godinu dana kasnije ta filmska bajka bila udostojena tri sa nagarde istovremeno:“Nika „-u nominaciji „najbolji film „,“najbolji režiser „ , najbolji rad scenografa „
U spomen velikom režiseru-maštaru
Godine 1993. U Moskvi je priređena prva samostalna posmrtna izložba Paradžanovih likovnih radova. Dve godine kasnije ( 1995.) otvoreno je Moksvsko umetničko pozorište koje nosi ime Sergeja Patradžanova.
U Kijevu je 1997. ustanovljen Fond Sergeja Paradžanova,a na lokaciji filmskog studija „Dovženko“ otkriven mu je spomenik .
UNESKO je 1999. godinu proglasio „Godinom Paradžanova„
Kolaži i asamblaži sa fotografija , crteža i ukrasi jelki Sergeja Paradžanova su u oktobru 2012. predstavljeni na izložbi “Sergej Paradžanov. Dom , u kome živim “održanoj u moskovskom izložbenom paviljonu “Novi Manjež”.
Filmovi o Paradžanovu
Režiseru iu slikaru je posvećen niz dokumentarnih filmova kao što su “ Bobo “ režisera Marine Mkrtčjan i Aresen Azatjan , zatim dokumenrac “Sergej Paradžanov “ režisera Fotosa Lambrinosa iz Grčke.
Velikom filmskom stvaraocu odužili su dokumentarcem “Paradžanov.Partitura Hrista do-mažor“,Jurij Iljenko,zatm Patrik Kazals iz Francuske filmom „ Sergej Paradžanov „, pa Aleksandr Kajdanavoski filmom „Maestro“, režiser Jevgenij Tatarec ( film „Pozorište Paradžanova „); „Sergej Paradžanov . Poseta“ i „Noć u muzeju Paradžanova „ ( reditelj Roman Balajan ) .
Prošle, 2013.g. prikazana je premijera biografskog filma Jelene Fetisove i Serža Avedikjana pod naslovom „Paradžanov“ koji je ušao u širi izbor za oskara u nominaciji „najbolji film na stranom jeziku „.
Sergej Paradžanov se dva puta ženio.Druga žena mu je bila filološkinja Svetlana Ščerbatjuk s kojom je imao sina Surena, rođenog 1958.g.
Branko Rakočević
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
DEVEDESETA GODIŠNJICA ROĐENJA SERGEJA PARADŽANOVA
Pre 90. godina, na današnji dan, 9.janura 1924. g. u Tifilisu ( današnji Tbilisi ) rođen je jedan od najmaštovitijih sveteskih filmskih stvaralaca i svakako najblistaviji filmski talenat sovjetske epohe , Segej Josifovič Paradžanov.
Njemu dajemo spomen ovu.
Njemu dajemo spomen ovu.
Godine 1942. stupio je u Železnički inženjerijski institut u Tbilisiju, koji posle godinu dana napušta i upisuje se na TbilIski konzervatorijum , vokalni odsek, a istvremeno pohađa koreografsko učilište pri Pozorištu opere i baleta u glavnom gradu Gruzije.
Posle završetka Drugog svetskog rata prelazi na Moksovski konzevratorijum,a 1946. je položio prijemni ipsit i upisao sa na fakultert režije VGIK-a ( Savenog državnog instituta kulture ) najpre u klasi Igora Savčenka ( reditelja filmova „Harmonika „, „Taras Ševčenko „), a zatim kod proslvaljenog Aleksandra Dovženka ( „Poema o moru „, „Zemlja“,“Ščors“ ) u istoj klasi sa Marlenom Hucijevim i Jurijem Ozerovim.
Diplomski rad “Andrieš” film kratkog metra
Paradžanov je zvašio VGIK 1951.g., a diplomski rad mu je bio kratkometražni fim „Andrieš“ ( po imenu čobanice iz jedne moldvaske bajke ) . Četiri godiner kasnije (1955 .) mladi režiser će za kijevski fimski studio „Dovženko“snimiti dugometražnu varijantu tog filma.Posle toga selde njegovi dokumentarni i naučno-popularni filmnovi „Natalija Užvij“, „Misao“, „Zlatne ruke „.
“Prvi momak” –prvi igrani film Paradžanova
Godine 1959, Paradžanov snima svoj prvi igrani film „Prvi momak“, a dve godine kasnije filmsku povest „Ukrajinska rapsodija „, da bi 1962., u fimskom studiju „Dovženko“ u njegovoj režiji bio snimljen flim“Cvet na kamenu „.
Produktivan i tražen režiser
Veoma produktivan i tražen režiser, Paradžanov 1964. realizuje svoje remek –delo „Senke zaboravljenih predaka „prema povesti Mihaila Kocjubinskog.Sa oslanjanjem na ukrajinski folklor, ovakj flim je posegao za uspešnim romantičarsko-ekspresivnim rešenjima u oblasti boje,montaže, postavljanja kadra,muzike.
Film je sa oduševljenjem primeljen u svetu pa su usledile nagrade na festivalima:za najbolju režiju na Međunarodnom festivalu u Mar-del-Plati,1965; pehar na „Festivalu festivala „ u Rimu iste godine;nagrada Britasnke fimske akdemije za najbolji strani film, takođe 1965.
“Senke zabravljenih predaka „ ovenčane su nagradom Svezasveznog filmskog festivala u Kijevu, ali je u zvaničnim krugovima Paradžanov tim filmom stekao reputaciju „formaliste „ što u Sovjketskom Savezu nije bila samo estetska kategorija.
“Narov cvet” iz jerevanskog studija bez dijaloga i fabule u uobičajenom smislu reči
U Jerevanskom filmskom studiju Paradžanov 1967. snima film pod nazivom „Narov cvet „ o jermenskom pesniku Sajat-Novi.Lišen dijaloga i fabule u uobičajenom smislu tih pojmova ,film je sačinjen od nekoliko minijatura od kojih je svaka sastavljena od pomalo čudnih, i pomalo zagonetnih kadrova-metafora.
Hapšenje i osuda na 5 godina robije
A onda 1973. Paradžanova hapse pod optužbom da je silovao muškarce i biva osuđen na zatvorsku kaznu od pet godina u koloniji strogog režima.
Za njrgovo oslobođenje iz zatrvora zalažu se ugledni kulturni stvaraoci iz sveta , a slavni pisac Luj Aragon se lečno obraća tadašenjem genskeu CK KP Leonidu Brežnjevu i nakon toga režisira oslobađaju iz tamnice 30. decembra 1977.
Rad u stidiju „Grizija film“
Posle izlaska i kažnjeničke kolonije, Pradžanov počinje da radi u studiju „Grizija –Film „ u Tbilisiju u kome zajedno sa Davidom Abašidzeom snima „Legendu o Suramskoj tvrđavi „( 1984.), a dve godine kasnije ( 1986.) snima dokumnetarac „Arabeska na temu Pirosmana „. Godine 1988, filmski oživljava bajku Mihaila Ljermontova „Ašik-Kerib „.
Od 1980. on se aktivno bavi kolažima, srtežima, instalacijama.Prvi „spresovani filmovi „, kako je režiser nazivao svoje kolaže, počeli su da se pojavljuju još sredinom 1950.-ih i postepeno su dobijali sve više detalja , širili se od opširnih kompozicija do pendantno sačinjenopg mozaika.
Paradžanov je takože pisao scenarija i bio je scenograf za nekoliko pozorišnih predstava.
Gdine 1989.pristupa snimanju filma „Ispovest „ koji je treblo da bude režiserova autobiografija, ali ga, nažalosrt nije dovršio.
U maju te godini u Tbilisu je umore njegova setsra Ana , pa je snimanje filma bilo prekinuto. A nekoliko meseci nakon Anine smrti, Sergej Josifovič se razboleo od raka pluća, u Moksvi je operisan,ali mu se stanje nije poboljšalo.Na poziv Vlade Francuske odlazi na lečenje u Pariz, ali se , nažalost ispostavilo da je bolest bila neizlečiva i 21. jula 1990. Paradžanov umire u Jerevanu. Sahranjen je na Panteonu genija jermenskog duha pored Arama Hačaturjana i Vilijama Sarojana i drugoh velikana umetnpsti i nauke Jermenije.
Priznanja i počasti
Sergej Paradžanov je narodni umetnik Ukrajine i Jeremenije. Godine 1986. njegov film „Legenda o Suramskoj tvrđavi“ dobio je specijalnu ngaradu žirija na Međunarodnom fimskom festivalu u Troji, dok je 1989. žiri Međunardnog festivala u Istambulu dodelio specijalnu nagardu njegovom filmu „Ašik-Kerib „, da bi godinu dana kasnije ta filmska bajka bila udostojena tri sa nagarde istovremeno:“Nika „-u nominaciji „najbolji film „,“najbolji režiser „ , najbolji rad scenografa „
Posmrtno je 1991. g.dobio Državnu nagradu „Ševčenko „ Ukrasjinske SSR „za film „Senke zaboravljenih predaka „.
U spomen velikom režiseru-maštaru
Godine 1993. U Moskvi je priređena prva samostalna posmrtna izložba Paradžanovih likovnih radova. Dve godine kasnije ( 1995.) otvoreno je Moksvsko umetničko pozorište koje nosi ime Sergeja Patradžanova.
U Kijevu je 1997. ustanovljen Fond Sergeja Paradžanova,a na lokaciji filmskog studija „Dovženko“ otkriven mu je spomenik .
UNESKO je 1999. godinu proglasio „Godinom Paradžanova„
Kolaži i asamblaži sa fotografija , crteža i ukrasi jelki Sergeja Paradžanova su u oktobru 2012. predstavljeni na izložbi “Sergej Paradžanov. Dom , u kome živim “održanoj u moskovskom izložbenom paviljonu “Novi Manjež”.
Filmovi o Paradžanovu
Režiseru iu slikaru je posvećen niz dokumentarnih filmova kao što su “ Bobo “ režisera Marine Mkrtčjan i Aresen Azatjan , zatim dokumenrac “Sergej Paradžanov “ režisera Fotosa Lambrinosa iz Grčke.
Velikom filmskom stvaraocu odužili su dokumentarcem “Paradžanov.Partitura Hrista do-mažor“,Jurij Iljenko,zatm Patrik Kazals iz Francuske filmom „ Sergej Paradžanov „, pa Aleksandr Kajdanavoski filmom „Maestro“, režiser Jevgenij Tatarec ( film „Pozorište Paradžanova „); „Sergej Paradžanov . Poseta“ i „Noć u muzeju Paradžanova „ ( reditelj Roman Balajan ) .
Prošle, 2013.g. prikazana je premijera biografskog filma Jelene Fetisove i Serža Avedikjana pod naslovom „Paradžanov“ koji je ušao u širi izbor za oskara u nominaciji „najbolji film na stranom jeziku „.
Sergej Paradžanov se dva puta ženio.Druga žena mu je bila filološkinja Svetlana Ščerbatjuk s kojom je imao sina Surena, rođenog 1958.g.
Branko Rakočević
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
