Strahovi i ljudska psihologija

Svaki čovek se nečeg boji. Na primer, vrlo je rasprostranjen strah od letenja avionom – aerofobija. U pomoć pritiče statistika: poginuti u saobraćajnoj nesreći mnogo je verovatnije nego u avionu. Šanse su otprilike jedan prema milion i po letova. Ili strah od ajkula (selahofobija). Mnogo su opasnije za čoveka ipak meduze. Od njih gine deset puta više ljudi. Dalje po stepenu opasnosti – slonovi, škorpioni i zmije.

Ipak ljudi neće prestati da se plaše, uvereni su stručnjaci koji posmatraju ne smanjenje, već uvećanje broja fobija i onih koji ih osećaju. Ali strah i strah nisu isto, autoritetno izjavljuje magistar psihologije, zamenik direktora za nastavu Instituta psihologije, sociologije i socijalnih odnosa Moskovskog gradskog pedagoškog univerziteta Larisa Ovčarenko.

- Postoje normativni strahovi koje moramo da preživimo, postoje socijalni strahovi i specifični strahovi koji su vezani za neku ekskluzivnu bolest – prostor, insekte, pauke. Uglavnom su svi ovi strahovi vezani za naš nemiran život u celini, nestabilnost, i, naravno, ljudi se plaše svega što ne mogu da objasne, predstojećih događaja, nekih negativnih pojava u našem životu, u gradu, u socijumu. To su teroristički akti, tehnogene katastrofe.

Povodom nagle virtualizacije života kod mnogih su se pojavile fobije vezane za gubitak granica između realnog i virtualnog života. Strah da se ne ispadne iz informacionog prostora, da se ostane bez veze. Navika koja formira svest neslobode. Sredstva koja daju privid slobode ispostave se našim porobljivačima. Čovek ne može da ne deli sa okolinom ono što preživljava. Pri tome zavisnost od saučešća dovodi nekad do psiholoških trauma.

Pri tome jak strah menja čoveka fiziološki, i negativno se odražava na njegovo zdravlje, rad unutrašnjih organa.

Protiv strahova se mora i treba boriti, pre svega radeći na sebi. Problem osvešćenosti u naše vreme postaje sve veći. Na velikim univerzitetima sveta se stvaraju čak specijalni centri koji proučavaju principe svesnog života. Jedan od načina da se pobede svoji strahovi jeste meditacija. Larisa Ovčarenko takođe savetuje da se pogleda u lice svom strahu:

- Ako govorimo upravo o strahovima, možemo da ih prevladavamo samostalno, pre svega objasnivši sebi čega se plašimo. Tačnije da nađemo informaciju o ovo pojavi, događaju, sitauciji kako ona ne bi ulivala takav strah i da bi njome moglo da se upravlja. Kontrola, samoregulacija pomažu da čovek uzme sebe u ruke i da izađe na kraj sa napetošću.

Poseban značaj za psihijatre je stekao problem internet-zavisnosti. Pri tome u svetskoj praksi specijalisti već dele psihička rastrojstva po tipu servisa od kojih pati bolesnik. Bilo da su to zabavni servisi, komunikacioni ili saznajni. Pri tome, ali lekari još ne postavljaju internet-zavisnost u isti niz sa pušenjem, narkomanijom ili kockom, slažu se da je simptomatika svih tih pojava komplikovana.

Ksenija Fokina,