Страхови и људска психологија

Сваки човек се нечег боји. На пример, врло је распрострањен страх од летења авионом – аерофобија. У помоћ притиче статистика: погинути у саобраћајној несрећи много је вероватније него у авиону. Шансе су отприлике један према милион и по летова. Или страх од ајкула (селахофобија). Много су опасније за човека ипак медузе. Од њих гине десет пута више људи. Даље по степену опасности – слонови, шкорпиони и змије.

Ипак људи неће престати да се плаше, уверени су стручњаци који посматрају не смањење, већ увећање броја фобија и оних који их осећају. Али страх и страх нису исто, ауторитетно изјављује магистар психологије, заменик директора за наставу Института психологије, социологије и социјалних односа Московског градског педагошког универзитета Лариса Овчаренко.

- Постоје нормативни страхови које морамо да преживимо, постоје социјални страхови и специфични страхови који су везани за неку ексклузивну болест – простор, инсекте, пауке. Углавном су сви ови страхови везани за наш немиран живот у целини, нестабилност, и, наравно, људи се плаше свега што не могу да објасне, предстојећих догађаја, неких негативних појава у нашем животу, у граду, у социјуму. То су терористички акти, техногене катастрофе.

Поводом нагле виртуализације живота код многих су се појавиле фобије везане за губитак граница између реалног и виртуалног живота. Страх да се не испадне из информационог простора, да се остане без везе. Навика која формира свест неслободе. Средства која дају привид слободе испоставе се нашим поробљивачима. Човек не може да не дели са околином оно што преживљава. При томе зависност од саучешћа доводи некад до психолошких траума.

При томе јак страх мења човека физиолошки, и негативно се одражава на његово здравље, рад унутрашњих органа.

Против страхова се мора и треба борити, пре свега радећи на себи. Проблем освешћености у наше време постаје све већи. На великим универзитетима света се стварају чак специјални центри који проучавају принципе свесног живота. Један од начина да се победе своји страхови јесте медитација. Лариса Овчаренко такође саветује да се погледа у лице свом страху:

- Ако говоримо управо о страховима, можемо да их превладавамо самостално, пре свега објаснивши себи чега се плашимо. Тачније да нађемо информацију о ово појави, догађају, ситауцији како она не би уливала такав страх и да би њоме могло да се управља. Контрола, саморегулација помажу да човек узме себе у руке и да изађе на крај са напетошћу.

Посебан значај за психијатре је стекао проблем интернет-зависности. При томе у светској пракси специјалисти већ деле психичка растројства по типу сервиса од којих пати болесник. Било да су то забавни сервиси, комуникациони или сазнајни. При томе, али лекари још не постављају интернет-зависност у исти низ са пушењем, наркоманијом или коцком, слажу се да је симптоматика свих тих појава компликована.

Ксенија Фокина,