Rusi šalju kozake na Cetinje

Relikvije pohranjene u Cetinjskom manastiru, od kojih je najznačajnija desna ruka Svetog Jovana krstitelja, čuvaće grupa kozaka Armije Velikog Dona, prenela je ruska agencija Interfaks.

„Poslaćemo grupu od pet, šest Kozaka u Crnu Goru. U skladu sa sporazumom, postignutim sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem, oni će čuvati desnu ruku Svetog Jovana i ostale dragocenosti u manastiru“, saopšteno je iz Armije Velikog Dona. U saopštenju se navodi da će Kozaci za ovu misiju biti pažljivo selektirani u skladu sa značajem relikvija koje će čuvati.

Iz Mitropolije crnogorsko-primorske međutim, negiraju informacije iz Rusije. "Svetinje u Cetinjskom manastiru, za sada, ničim nisu ugrožene, a taj manastir je otvoren za sve vernike i sve ljude dobre volje, pa i za Kozake i braću Ruse", izjavio je Tanjugu šef Informativne službe Mitropolije protojerej Velibor Džomić.

Samo nedobranamerni njihovu ljubav mogu da dožive kao narodni atak na Crnu Goru koja ima svoje zakone o oružju i oružanim pratnjima, rekao je Džomić, povodom informacije da će Kozaci Armije Velikog Dona čuvati Cetinjski manastir i relikvije pohranjene u njemu.

Negirajući takve informacije, Džomić je objasnio da Kozaci sebe doživljavaju kao braonioce pravoslavlja i pravoslavnih svetinja i sa istim poštovanjem im pristupaju ma gde se te sveteinje nalazile.

On je rekao da su oni na isti način pristupili ruci Svetog Jovana Krstitelja kada je ta svetinja pohodila Rusiju, pre dve godine. Zato, ukazao je Džomić, nije lepo kada neko nečiju veru, ljubav i poštovanje prema svetinji želi da tumači na način koji nije prikladan.

Kozaci danas predstavljaju militantne zajednice koje čine članovi različitog etničkog porekla pravoslavne veroispovesti koji žive u južnim oblastima Rusije.

Poruka kozačke Armije Velikog Dona usledila je nakon sve učestalijih najava kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavnike crkve da će preuzeti sve manastire i crkve u Crnoj Gori sagrađene pre 1918. godine.

Desna ruka Svetog Jovana krstitelja, koja se smatra jednom od najvećih hrišćanskih relikvija, čuvana je do boljševičke revolucije u Rusiji odakle je preneta u Dansku. Potom je neko vreme čuvana u Beogradu odakle je uoči okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941. godine preneta u manastir Ostrog. Odatle je na nepoznat način dospela u Državni trezor Crne Gore odakle je preneta u Cetinjski manastir.