Ruska baza na Krimu - činjenice koje niste znali

Ukrajinska izjava u UN po kojoj je 16.000 ruskih vojnika raspoređeno na Krimu je izazvala pravu pomamu među zapadnim medijima koji ignorišu da su te trupe tamo od kasnih 1990-ih  u skladu sa sporazumom Kijev - Moskva .

Zapadni mediji opisuju situaciju u Autonomnoj Republici Krim kao potpunu ruskiu invaziju, sa naslovima kao što su : "Ukrajina saopštava da Rusija šalje 16.000 vojnika na Krim " i " Ukrajinska kriza se produbljuje", kao i "Rusija šalje dodatne trupe u Krimu , " kao i " Šta Obama može učiniti u vezi ruske invazije na Krimu ? "

Čini se da su izabrali da ignorišu činjenicu da su te ruske trupe tu stacionirane, na Krimu više od decenije .

Ruski predstavnik u UN, Vitalij Čurkin, je podsetio u utorak da dogovor oko Crnomorske flote Rusije omogućava kontingent od 25.000 vojnika u Ukrajini. Međutim, američki, britanski i ostali prozapadni mediji su uglavnom odlučili da se povodom toga oglušuju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je istakao da vojska RF  "strogo sprovodi sporazume, koji propisuju prisustvo ruske flote u Ukrajini, i prati stav kako vlasti u Kijevu tako i u ovom slučaju legitimne vlasti Autonomne Republike Krim."

Crnomorska flota je sporna između Rusije i Ukrajine od raspada Sovjetskog Saveza još 1991.

Godine 1997, dve strane su konačno uspele da pronađu zajednički jezik i potpišu tri sporazuma za utvrđivanje sudbine vojnih baza na Krimu .

Rusija je dobila 81,7 odsto flote brodova nakon plaćanja Ukrajinskoj vladi naknadu od 526.5 miliona dolara.

Moskva takođe godišnje otpisuje $ 97.75 miliona duga Kijevu za pravo korišćenja ukrajinskih voda i frekventnih radio resursa, kao i za uticaj na životnu sredinu izazvane operacijama Crnomorske flote.

Prema prvobitnom sporazumu, za rusku Crnomorsku flotu je planirano da ostane na Krimu do 2017, ali kasnije je ugovor produžen za još 25 godina.

1997. dogovor omogućava Ruskoj mornarici da ima i do 25.000 vojnika, 24 artiljerijska sistema sa manjim kalibrom od 100 mm , 132 oklopna vozila, i 22 vojna aviona na teritoriji Ukrajine .

U skladu sa tim sporazumom, trenutno postoji pet ruskih mornaričkih jedinica stacioniranih u lučkom gradu Sevastopolju na Krimskom poluostrvu.

30. brodska  divizija formirana je od strane 11. protivpodmorničke brodske brigade, koja uključuje stražarsku raketnu krstaricu "Moskva" Crnomorske flote, kao i Kerč, Očakov , Smetlivi, Ladni i Pitlivi, kao i desantni brod 197. brigade, koja se sastoji od sedam velikih amfibijskih plovila;

41. raketnaa brodska brigada, koja uključuje 166. Diviziju za brze intervencije, koja se sastoji od Bora i Samum "hoverkrafta" (plovila sa propelerima i vazdušnim jastucima) kao i malih raketnih brodova Miraž i Štil i 295. raketne divizije;

247. odvojena podmornička divizija, koja se sastoji od dve dizel podmornice - B - 871 i B - Alrosa 380 Svjatov Knez Georgij ;

68. odbranbena brigada formirana od 400. protivpodmorničkog brotskog bataljona sa četiri broda i 418. minolovačke divizije, koja se sastoji od četiri broda, kao i ;

422. odvojene hidrografske brodske divizije, koja obuhvata Čeleken, Stvor, Donuzlav i GS - 402 istraživačke brodove, kao i grupu hidrografskih čamaca .

Pored pomorskih jedinica, Moskva takođe ima dve vazduhoplovne baze na Krimu, koje su stacionirane u gradovima i Kača i Gvardeiski.

Ruske kopnene snage u Ukrajini se sastoje od 1096. posebnog protivavionskog i raketnog puka u Sevastopolju i 810. mornaričke brigade, koja se sastoji od 2.000 pripadnika mornaričke pešadije.

Nekoliko drugih primorskih jedinica Crnomorske flote nalazi se u ruskom regionu Krasnodar, uključujući 11. priobalnu raketnu brigadu u Anapi, 382. samostalni bataljon mornaričke pešadije i pomorski izviđačkoa stanica u Temriuku .

Prošle nedelje, Savet Federacije Rusije jednoglasno odobrio predlog predsednika Vladimira Putina za slanje vojnih snaga u Ukrajinu da obezbede red i mir u regionu ", dok se društveno - politička situacija u zemlji ne stabilizuje . "

Međutim, konačnu reč o raspoređivanju vojske leži na Putinu, koji još nije napravio takvu odluku, ističući da će raspoređivanje vojnih snaga biti poslednje sredstvo.

Vlasti u Autonomnoj Republici Krim - gde je više od polovine stanovništva rusko - zatražilo je pomoć Moskve posle samoproglašene vlade u Kijevu koja je uvela zakon kojim se ukida zvanična upotreba drugih jezika, kao i ruskog.