Руска база на Криму - чињенице које нисте знали

Украјинска изјава у УН по којој је 16.000 руских војника распоређено на Криму је изазвала праву помаму међу западним медијима који игноришу да су те трупе тамо од касних 1990-их  у складу са споразумом Кијев - Москва .

Западни медији описују ситуацију у Аутономној Републици Крим као потпуну рускиу инвазију, са насловима као што су : "Украјина саопштава да Русија шаље 16.000 војника на Крим " и " Украјинска криза се продубљује", као и "Русија шаље додатне трупе у Криму , " као и " Шта Обама може учинити у вези руске инвазије на Криму ? "

Чини се да су изабрали да игноришу чињеницу да су те руске трупе ту стациониране, на Криму више од деценије .

Руски представник у УН, Виталиј Чуркин, је подсетио у уторак да договор око Црноморске флоте Русије омогућава контингент од 25.000 војника у Украјини. Међутим, амерички, британски и остали прозападни медији су углавном одлучили да се поводом тога оглушују.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је истакао да војска РФ  "строго спроводи споразуме, који прописују присуство руске флоте у Украјини, и прати став како власти у Кијеву тако и у овом случају легитимне власти Аутономне Републике Крим."

Црноморска флота је спорна између Русије и Украјине од распада Совјетског Савеза још 1991.

Године 1997, две стране су коначно успеле да пронађу заједнички језик и потпишу три споразума за утврђивање судбине војних база на Криму .

Русија је добила 81,7 одсто флоте бродова након плаћања Украјинској влади накнаду од 526.5 милиона долара.

Москва такође годишње отписује $ 97.75 милиона дуга Кијеву за право коришћења украјинских вода и фреквентних радио ресурса, као и за утицај на животну средину изазване операцијама Црноморске флоте.

Према првобитном споразуму, за руску Црноморску флоту је планирано да остане на Криму до 2017, али касније је уговор продужен за још 25 година.

1997. договор омогућава Руској морнарици да има и до 25.000 војника, 24 артиљеријска система са мањим калибром од 100 мм , 132 оклопна возила, и 22 војна авиона на територији Украјине .

У складу са тим споразумом, тренутно постоји пет руских морнаричких јединица стационираних у лучком граду Севастопољу на Кримском полуострву.

30. бродска  дивизија формирана је од стране 11. противподморничке бродске бригаде, која укључује стражарску ракетну крстарицу "Москва" Црноморске флоте, као и Керч, Очаков , Сметливи, Ладни и Питливи, као и десантни брод 197. бригаде, која се састоји од седам великих амфибијских пловила;

41. ракетнаа бродска бригада, која укључује 166. Дивизију за брзе интервенције, која се састоји од Бора и Самум "ховеркрафта" (пловила са пропелерима и ваздушним јастуцима) као и малих ракетних бродова Мираж и Штил и 295. ракетне дивизије;

247. одвојена подморничка дивизија, која се састоји од две дизел подморнице - Б - 871 и Б - Алроса 380 Свјатов Кнез Георгиј ;

68. одбранбена бригада формирана од 400. противподморничког бротског батаљона са четири брода и 418. миноловачке дивизије, која се састоји од четири брода, као и ;

422. одвојене хидрографске бродске дивизије, која обухвата Челекен, Створ, Донузлав и ГС - 402 истраживачке бродове, као и групу хидрографских чамаца .

Поред поморских јединица, Москва такође има две ваздухопловне базе на Криму, које су стациониране у градовима и Кача и Гвардеиски.

Руске копнене снаге у Украјини се састоје од 1096. посебног противавионског и ракетног пука у Севастопољу и 810. морнаричке бригаде, која се састоји од 2.000 припадника морнаричке пешадије.

Неколико других приморских јединица Црноморске флоте налази се у руском региону Краснодар, укључујући 11. приобалну ракетну бригаду у Анапи, 382. самостални батаљон морнаричке пешадије и поморски извиђачкоа станица у Темриуку .

Прошле недеље, Савет Федерације Русије једногласно одобрио предлог председника Владимира Путина за слање војних снага у Украјину да обезбеде ред и мир у региону ", док се друштвено - политичка ситуација у земљи не стабилизује . "

Међутим, коначну реч о распоређивању војске лежи на Путину, који још није направио такву одлуку, истичући да ће распоређивање војних снага бити последње средство.

Власти у Аутономној Републици Крим - где је више од половине становништва руско - затражило је помоћ Москве после самопроглашене владе у Кијеву која је увела закон којим се укида званична употреба других језика, као и руског.