Kosovo, Gagauzija, Krim...

U vreme kada se praktički u svim medijima razmatraju najavljeni referendumi u različitim delovima Evrope, kao na primer onaj koji u septembru treba da se održi u Škotskoj po pitanju njenog mogućeg osamostaljenja, ili još više ovaj koji sada privlači pažnju cele svetske javnosti, a koji se održava na Krimu - jedan referendum je ipak ostao skoro nezapažen, iako je i on bio sudbonosan.

Naime, radi se o plebiscitu koji je prošlog meseca održan u Gagauziji, regionu Moldavije čiji stanovnici su se takoreći jednoglasno opredelili za integraciju sa Carinskom unijom i Rusijom. Naime, za tu odluku je glasalo oko 98% tamošnjih građana uz takođe veliku izlaznost, a za drugu opciju koja je predviđala kurs zbližavanja sa Evropskom unijom opredelilo se svega preostalih 2 posto glasača.

A guverner Gagauzije Mihail Formuzal je rezultat izjašnjavanja svog naroda komentarisao rečima da oni traže od centralne vlade da zaustavi sve procese političke integracije sa Evropskom unijom i da se orijentiše samo na ekonomsku saradnju sa njom, zato što im je po njegovim rečima podjednako potrebno slobodno tržište i Evrope i Ruske Federacije.

Inače, radi se o malom narodu turskog porekla koji broji oko 160.000 ljudi pravoslavne vere, koji žive u autonomnom regionu na jugu Moldavije, na tromeđi sa Rumunijom i Ukrajinom, koji su na to područje došli sa istočnog Balkana, i baš kao svi drugi Balkanci imaju dugu i komplikovanu istoriju.

I mada je njihov referendum imao konsultativni karakter, a centralna državna administracija mu se aktivno suprotstavljala, što je primetio i potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin doslovno se izrazivši da su «moldavski evrointegratori u besnilu», ipak je mišljenje svih posmatrača nedvosmisleno u oceni da je taj referendum postao kočnica vladinom kursu usmerenom na evrointegracije. A još više od toga – čini se da je i on na svoj način dao primer onom što se ovih dana može videti na Krimu.

Dakle, u oba pomenuta slučaja je uočljivo da Evropska unija nema baš uvek magičnu privlačnost za neke stanovnike evropskog kontinenta čak ni u svojoj ekonomskoj komponenti, s obzirom da su se glasači u Gagauziji između ostalog tako opredelili i zato što su poverovali da im upravo ta opcija garantuje uspešniji razvoj.

Ali ono što je još posebno karakteristično i za Gagauziju i za Krim, to je uticaj kosovskog presedana kog je dozvolio Zapad, a na koga se sada pozivaju mnogi regioni u raznim zemljama koji imaju slične ambicije da sami odlučuju o svojoj sudbini.

U svakom slučaju, na primeru Kosova se videlo da je vrlo lako izbaciti sve perje iz jastuka, ali da je jako teško ili nemoguće izvršiti obrnut proces i vratiti sve na svoje mesto. Drugim rečima, započeta je serija referenduma, što znači da će perje iz kosovskog jastuka leteti preko Gagauzije, pa sve do Krima i ko zna gde još.

Ratko Paić,