Почетна страница > Новости

Косово, Гагаузија, Крим...

16.03.2014. год.


У време када се практички у свим медијима разматрају најављени референдуми у различитим деловима Европе, као на пример онај који у септембру треба да се одржи у Шкотској по питању њеног могућег осамостаљења, или још више овај који сада привлачи пажњу целе светске јавности, а који се одржава на Криму - један референдум је ипак остао скоро незапажен, иако је и он био судбоносан.

Наиме, ради се о плебисциту који је прошлог месеца одржан у Гагаузији, региону Молдавије чији становници су се такорећи једногласно определили за интеграцију са Царинском унијом и Русијом. Наиме, за ту одлуку је гласало око 98% тамошњих грађана уз такође велику излазност, а за другу опцију која је предвиђала курс зближавања са Европском унијом определило се свега преосталих 2 посто гласача.

А гувернер Гагаузије Михаил Формузал је резултат изјашњавања свог народа коментарисао речима да они траже од централне владе да заустави све процесе политичке интеграције са Европском унијом и да се оријентише само на економску сарадњу са њом, зато што им је по његовим речима подједнако потребно слободно тржиште и Европе и Руске Федерације.

Иначе, ради се о малом народу турског порекла који броји око 160.000 људи православне вере, који живе у аутономном региону на југу Молдавије, на тромеђи са Румунијом и Украјином, који су на то подручје дошли са источног Балкана, и баш као сви други Балканци имају дугу и компликовану историју.

И мада је њихов референдум имао консултативни карактер, а централна државна администрација му се активно супротстављала, што је приметио и потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин дословно се изразивши да су «молдавски евроинтегратори у беснилу», ипак је мишљење свих посматрача недвосмислено у оцени да је тај референдум постао кочница владином курсу усмереном на евроинтеграције. А још више од тога – чини се да је и он на свој начин дао пример оном што се ових дана може видети на Криму.

Дакле, у оба поменута случаја је уочљиво да Европска унија нема баш увек магичну привлачност за неке становнике европског континента чак ни у својој економској компоненти, с обзиром да су се гласачи у Гагаузији између осталог тако определили и зато што су поверовали да им управо та опција гарантује успешнији развој.

Али оно што је још посебно карактеристично и за Гагаузију и за Крим, то је утицај косовског преседана ког је дозволио Запад, а на кога се сада позивају многи региони у разним земљама који имају сличне амбиције да сами одлучују о својој судбини.

У сваком случају, на примеру Косова се видело да је врло лако избацити све перје из јастука, али да је јако тешко или немогуће извршити обрнут процес и вратити све на своје место. Другим речима, започета је серија референдума, што значи да ће перје из косовског јастука летети преко Гагаузије, па све до Крима и ко зна где још.

Ратко Паић,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА