Tajne oznake

Peterburški Ermitaž i jedan od naučno-istraživačkih instituta Ministarstva odbrane RF predstavili su zajedničku razradu. To su tehnologije hemijskog markiranja predmeta, tražene u muzejskoj sredini i u vojsci. Saradnici Ermitaža već su pristupili njenom korišćenju – prvi nevidljivi znaci nanose se na eksponate koji učestvuju na stranim izložbama.

Razmere hemijske oznake su manje od zrna prašine. Njen sastav je bezbedan po čoveka i predmet, bilo da je to oružje ili muzejski eksponat. I jedno i drugo dospeva u tuđe ruke, u takvom slučaju tajna oznaka postaje dokazna baza krivičnog dela. Nije teško naneti oznaku – to se čini ili putem zaprašivanja ili specijalnim flomasterom. Ipak ona ne može da se falsifikuje: smesa za nanošenje oznake se pravi pomoću ultrazvučnog generatora aerosola – on osigurava jedinstvenost oznake po hemijskom sastavu, koa i veličini i koncentraciji čestica. Ocenjujući početak rada na markiranju eksponata, direktor Ermitaža Mihail Piotrovski je rekao:

- Markiranje je potrebno iz mnogih razloga – radi identifikacije predmeta, radi evidencije u muzeju. To je vrlo širok spektar. Važan je prosto element sačuvanosti, on je važan i radi komunikacije sa spoljnim svetom koji je sada sasvim drugačiji, a ne onakav kakav je bio pre 200 godina. Mnogo je opasnosti, bandita i prevaranata...

Razrade načina markiranja muzejskih predmeta nevidljivih golim okom vode se u Rusiji niz godina i ne samo u peterburškom Ermitažu. Sličnim istraživanjima se bavi i Državni istorijski muzej u Moskvi. Između ostalog, u Ermitažu postoji novi metod koji omogućava da se odredi pripadnost kolekciji za sada ne svakog eksponata, već samo onih koji su izrađeni od stakla, porcelana, keramike, drveta, papira i platna. Rad na nanošenju oznaka na predmete koji sadrže metal još se nastavlja.

Ipak sve to ne ukida ni druge metode zaštite muzejskog fonda. Pre svega usavršavanje analitičkog sistema videoposmatranja. U Ermitažu, sudeći po rečima zamenika direktora Alekseja Bogdanova, sa tim je sve u redu:

- Imamo vrlo snažan sistem videoposmatranja. Nas zanima kao prvo analiza prisustva nekih ljudi, mi čak znamo njihov lik. Druga tematika je mogućnost praćenja ljudi koji su nešto uzeli. Teško je zatvoriti sve izlaze, ima ih mnogo. A ako se čovek „vidi“, a to je moguće, mnogo je jednostavnije za tri minuta zadržati ga na nekom mestu. Treći sistem vezan za raspoznavanje likova tiče se biometrije. To je puštanje saradnika na radna mesta. On je prilično snažan, vezan za kodiranje forme lobanje, ovakav sistem stoji na ulazu u novu zgradu fonda.

Ermitaž je stalni učesnik međunarodnog foruma Tehnologije bezbednosti koji se održava u Rusiji. Ali ovde, kao i u svakom drugom muzeju, teško da će reći o svim danas postojećim načinima zaštite muzejskih eksponata. Što je, naravno, ispravno.

Olga Bugrova,