Kontrabas: Solo za tužnog klovna

O neuzvraćenoj ljubavi, o nedostižnom snu, o usamljenosti, muzici... O svemu tome i ne samo o tome govori nova predstava Moskovskog umetničkog pozorišta Čehov pod nazivom Kontrabas. U glavnoj ulozi je popularni ruski umetnik Konstantin Habenski.

Autor drame Kontrabas je poznati nemački pisac, autor čuvenog Parfimera Patrik Zoskind. Između ostalog, komad je za Zoskinda debitantski, uz to i biografski. Nekada je on sam bio muzičar, ali nije postigao uspeh u toj profesiji. Kao i junak Kontrabasa, koji, istina, za razliku od pisca Zoskinda, ni u jednom drugom poslu nije sebe našao. Tako je i ostao u paučini kompleksa, razočaranja, pod pritiskom povređenog samoljublja, u okruženju božanstvene muzike, koja bi trebalo da leči dušu, ali odavno ne leči, već samo ranjava. Junak predstave je svirač kontrabasa, običan član orkestra. Pri tome reč običan je ključno, on sam na njemu insistira sa upornošću mazohiste. Da, on je egzaltiran, histeričan, mada ne ograđuje sebe, ne štedi se, i verovatno zato odmah izaziva simpatiju. Evo kako predtavlja svog junaka Konstantin Habenski:

- Ovo je čovek koji traži, koji je sam. To je takav strašan, tužan, nezgrapan klovn... Kako se kaže u drami, san svakog svirača kontrabasa je Šubert. A san svakog glumca – klovn. To je više majstorstvo, ono čemu se svi potajno trudimo da težimo.

Kontrabas je u suštini monodrama. Ipak autor njene verzije za moskovsko pozorište nije sa takvim određenjem saglasan. Na sceni je puno predmeta: frižider, orman, merdevine, stari lavor, otvor za smeće, boce... Konačno kontrabas! I svi ovi predmeti su uvučeni u vrtešku strasti, svi su uključeni u radnju, tvrdi Konstantin Habenski.

- Trudim se da uopšte ne koristim reč monodrama. To je drama, imam partnere. I neka oni ne izgovaraju tekst, ali oni izdaju zvuke, i nadam se da oni od neživih predmeta postaju živi, zato što je to ipak predstava.

Na junaku je frak koji izgleda kao tuđ. I život ispada tuđ. A uz to i strast prema uspešnoj pevačici koja čak ne sumnja da anonimni svirač kontrabasa gaji osećanja prema njoj. U predstavi su dve glavne teme koje se presecaju, kaže reditelj postavke Gleb Čerepanov.

- To je predstava o gubitku sposobnosti za čoveka kada on počinje da se bavi profesijom koja nije njegova, živi sa tuđim ljudima i živi tuđ život. Meni se čini da se to dešava često sa mnogima iz raznih razloga. I naravno, to je ljubavna priča, priča o neuzvraćenoj ljubavi, prema profesiji, prema muzici, prema ženi. Ljubavi koja ne može nikada da bude ostvarena.

Kontrabas nije obična stvar, nije jednostavna. U toj tragičnoj farsi mnogo je ozbiljnih, filozofskih misli. Ipak glumac Habenski uspeva da drži salu u napetosti skoro dva sata bez prekida.

Rita Bolotska,