Sankcije protiv činovnika, kao i oštra i obilna retorika Brisela i Vašingtona na račun Moskve zbog njenog stava u pogledu Krima očigledno su potkrepljene nekakvim ekonomskim razlozima. Jedan od njih je strasna želja Evrope da zaboravi na gasnu zavisnost od Rusije.
Vašington tvrdi da će pomoći EU da skine sa sebe ove okove i nudi alternativu u vidu sopstvenog tečnog prirodnog gasa. Da li je lako realizovati ove planove ili je reč o običnim pretnjama i lukavim konstrukcijama?
Rusija je spremna da isporučuje gas ne samo u Evropu, već i u region Pacifičkog prstena u mnogo većim obimima nego danas. Kupci sirovina će se naći uvek. Ali šta će se desiti ako se EU liši isporuka iz Rusije, niko se ne usuđuje da prognozira. Objašnjenje je ovde prilično jednostavno: Evropa nema elementarnu infrastrukturu za prelazak na tečni američki gas, pa i tržište nije spremno za takav obrt. Trezveni evropski političari su svesni da pretnja od gasnih sankcija teško da će bitno uticati na donošenje odluka u Moskvi. Ali neke njihove kolege nastavljaju da govore jezikom ultimatuma, praveći mračna lica, kojih Kremlj očigledno treba da se uplaši. Ipak neki eksperti smatraju da brže nego za pet godina ne treba govoriti čak ni o delimičnoj zameni ruskog gasa američkim. Direktor Fonda za streteški razvoj Sergej Pikin smatra da to može da se desi i ranije, samo je pitanje zašto.
Za jedno tri godine takve isporuke mogu da započnu. Ali tu postoji ključni momenat: zašto da SAD isporučuju svoj jeftiniji gas u Evropu? Pogoršavajući stanje na tržištu SAD i poboljšavajući stanje u EU, one će dati prednost ne samo svom savezniku, već i konkurentu. Jer unutar SAD gas je tražen.
Jasno je da ovde nije reč toliko o ekonomiji, koliko o geopolitici, tačnije o želji da se Rusiji pokaže njeno mesto i da se ona učini popustljivijom, u suštini mekom i bezinicijativnom. Samo Amerikanci su više puta pokazali da oni vole i umeju da broje pare. I teško da su spremni na svoju štetu da se bave vaspitavanjem Moskve. Mada Vašington očigledno smatra da je sveta obaveza pred čovečanstvom da govori bez prestanka o zlim zamislima Rusije. Nažalost, svaki put nepodudaranje stava Rusije sa zapadnim drutšvom po pojedinim principijalnim pitanjima neizbežno se pretvara u agresivnu retoriku, čiji centralni deo zauzima tema energenata.
Pri tome u EU niko još nije jasno rekao da im ruski gas više nije potreban, istakao je šef Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pavosudov.
Čak svi trezveni američki poslenici shvataju da u Americi čisto fizički nema gasa da se izvozi u Evropu. Kada su zimus u SAD nastupili mrazevi, proizvođači nisu mogli da uvećaju eksploataciju gasa iz škrinjaca, nakon što je potražnja za njim naglo skočila. Pojedinih dana hiljada kubnih metara gasa koštala je 3000 dolara – 10 puta više nego u Evropi i 30 nego Rusiji.
Slobodni obimi sirovina u doglednoj budućnosti u SAD teško da će se pojaviti. Investicije u eksploataciju gasa iz škriljaca ne rastu. Moguć je unutrašnji deficit koji će očigledno morati da se kompenzuje na račun isporuka iz Kanade. Osim toga, za izvoz tečnog gasa u Evropu nema proizvodnih kapaciteta. Na njihovu izgradnju će otići milijarde dolara. Osim toga, postoji tržište koje reguliše sicuaciju na taj način da se kupac i prodavac slažu u tački uzajamne koristi. SAD i EU u gasnom kontekstu za sada očigledno nisu parnteri.
