Санкције против чиновника, као и оштра и обилна реторика Брисела и Вашингтона на рачун Москве због њеног става у погледу Крима очигледно су поткрепљене некаквим економским разлозима. Један од њих је страсна жеља Европе да заборави на гасну зависност од Русије.
Вашингтон тврди да ће помоћи ЕУ да скине са себе ове окове и нуди алтернативу у виду сопственог течног природног гаса. Да ли је лако реализовати ове планове или је реч о обичним претњама и лукавим конструкцијама?
Русија је спремна да испоручује гас не само у Европу, већ и у регион Пацифичког прстена у много већим обимима него данас. Купци сировина ће се наћи увек. Али шта ће се десити ако се ЕУ лиши испорука из Русије, нико се не усуђује да прогнозира. Објашњење је овде прилично једноставно: Европа нема елементарну инфраструктуру за прелазак на течни амерички гас, па и тржиште није спремно за такав обрт. Трезвени европски политичари су свесни да претња од гасних санкција тешко да ће битно утицати на доношење одлука у Москви. Али неке њихове колеге настављају да говоре језиком ултиматума, правећи мрачна лица, којих Кремљ очигледно треба да се уплаши. Ипак неки експерти сматрају да брже него за пет година не треба говорити чак ни о делимичној замени руског гаса америчким. Директор Фонда за стретешки развој Сергеј Пикин сматра да то може да се деси и раније, само је питање зашто.
За једно три године такве испоруке могу да започну. Али ту постоји кључни моменат: зашто да САД испоручују свој јефтинији гас у Европу? Погоршавајући стање на тржишту САД и побољшавајући стање у ЕУ, оне ће дати предност не само свом савезнику, већ и конкуренту. Јер унутар САД гас је тражен.
Јасно је да овде није реч толико о економији, колико о геополитици, тачније о жељи да се Русији покаже њено место и да се она учини попустљивијом, у суштини меком и безиницијативном. Само Американци су више пута показали да они воле и умеју да броје паре. И тешко да су спремни на своју штету да се баве васпитавањем Москве. Мада Вашингтон очигледно сматра да је света обавеза пред човечанством да говори без престанка о злим замислима Русије. Нажалост, сваки пут неподударање става Русије са западним друтшвом по појединим принципијалним питањима неизбежно се претвара у агресивну реторику, чији централни део заузима тема енергената.
При томе у ЕУ нико још није јасно рекао да им руски гас више није потребан, истакао је шеф Института за националну енергетику Сергеј Павосудов.
Чак сви трезвени амерички посленици схватају да у Америци чисто физички нема гаса да се извози у Европу. Када су зимус у САД наступили мразеви, произвођачи нису могли да увећају експлоатацију гаса из шкрињаца, након што је потражња за њим нагло скочила. Појединих дана хиљада кубних метара гаса коштала је 3000 долара – 10 пута више него у Европи и 30 него Русији.
Слободни обими сировина у догледној будућности у САД тешко да ће се појавити. Инвестиције у експлоатацију гаса из шкриљаца не расту. Могућ је унутрашњи дефицит који ће очигледно морати да се компензује на рачун испорука из Канаде. Осим тога, за извоз течног гаса у Европу нема производних капацитета. На њихову изградњу ће отићи милијарде долара. Осим тога, постоји тржиште које регулише сицуацију на тај начин да се купац и продавац слажу у тачки узајамне користи. САД и ЕУ у гасном контексту за сада очигледно нису парнтери.
