Zapadne sankcije: batina ima dva kraja

Zapad je izgleda ozbiljno nastrojen na raskid odnosa sa Rusijom. Već je objavljeno saopštenje o otkazivanju samita G8 i „Rusija-EU“.

Evropska unija zamrzava bilateralne zvanične kontakte sa Moskvom, a SAD uvode nove ekonomske sankcije protiv ruskih političara i biznismena. Obećava li to Zapadu dividende, i ko će na kraju biti na gubitku?

Dobrovoljno prisajedinjenje Krima Rusiji, kao rezultat slobodnog izražavanja volje stanovništva poluostrva, otvorilo je vrata antiruskoj histeriji zapadnog sveta. Uz to niko čak i ne pokušava da argumentuje, zašto jedni (Kosovo, Škotska, Foklnd) mogu da održavaju referendume, a drugi – u ovom slučaju Krim – ne smeju. Očigledno, da je do te mere alogična i destruktivna pozicija, izazvana pravim besnilom političkih sledbenika Zbignjeva Bžežinskog: kako li se to desilo, da Rusija po prvi put nakon decenija nije izgubila, nego dobila, tačnije rečeno povratila šta joj pripada prema istorijskom pravu.

Kolekivan Zapad ponaša se iracionalno, slepo, i bespogovorno se povinuje svom vođi i gazdi – Vašingtonu. Naravno da se ovde ne može govoriti ni o kakvoj samostalnosti evropskih političara. SAD izjavljuju, da Rusija treba da očekuje donošenje, koordinisanih sa saveznicima u EU, „još razornijih ekonomskih akcija, koje će imati značajan uticaj na rusku ekonomiju“. Razume se da Moskva preduzima i na dalje će preduzimati uzvratne mere. A da li ima rezona za EU i SAD da počinju novi talas hladnog rata, čemu to vodi?

Tim povodom, profesor predsedničke Akademije narodne privrede i državne službe Rusije, Aleksandar Mihajlenko rekao je sledeće.

- Otkazivavanje samita G8 je neisplativo za Rusiju – to je pitanje njenog prestiža. I istovremeno je to udarac za preostalu „sedmorku“ i zemlje koje se pozivaju na takve samite u svojstvu posmatrača. Saradnja naših država je aktivna i obimna: tu su, na primer, pitanja bezbednosti. Sada se oni neće razmatrati, ili će se razmatrati bez Rusije. Moskva, međutim, igra ogromnu ulogu u rešavanju celog niza kardinalnih pitanja, kao što su iranski nuklearni program, sirijska kriza. Teško da će sada ovi problemi biti rešeni, i to će biti ozbiljna pretnja za bezbednost upravo zapadnih država.

U celini, odsustvo dijaloga i saradnje između Rusije i Zapada apriori neće nikome koristiti. Ponajviše – evropljanima, koji zavise od isporuka ruskih ugljevodonika. Uzgred rečeno, Amerikance, koji iniciraju antirusko raspoloženje, ovaj problem, kako bi rekli, apsolutno ne tangira. U ovoj situaciji Evropa je za njih najobičnija moneta za potkusuravanje, neka vrsta alatke u borbi za pravo da budu „svetski gazda“ i glavni policajac. Predsednik Putin je u svom govoru 18. marta povodom ulaska Krima u sastav Rusije stavio pod sumnju ovakav raspored snaga. Time je, izgleda, i izazvao do te mere neadekvatnu i agresivnu reakciju Vašingtona. Uz to postoji ogromno rusko tržište za plasman i hiljade zapadnih kompanija, koje rade u Rusiji – šta će sa njima biti? Profesor Više škole ekonomije Oleg Matvejčev smatra, da će Evropljani potvrditi svoju pragmatičnost i da će se stvari svesti samo na organizacione sankcije.

- Niko od njih nikako ne želi da se komunikacije zauvek prekinu. Postoji niz pitanja koja ih veoma interesuju, i od kojih su veoma zavisni. I osim Rusije, niko ne može da da na njih odgovor. Međutim Zapad, nažalost, nikada nije izašao iz stanja hladnog rata. I to što vidimo danas, ni po čemu se ne razlikuje od vremena SSSR-a i Carske Rusije. Ali svaki put, kada oni budu pokušavali da nas „kazne“, mi ćemo odgovarati svojim naporima, i to će ih ponovo nervirati.

Oleg Matvejčev podseća, da su još u XIX veku u Londonu postojali komiteti, koji su spremali takozvane borce za nezavisnost Severnog Kavkaza od Rusije. Sada bi ih nazivali separatisti i teroristi. Ovaj trend, naravno u daleko širem obliku, sačuvan je do današnjih dana. Međutim u današnje vreme, pokušaji da se sa Rusijom razgovara rečnikom pretnji i ultimatuma u formatu „strogi učitelj – nevaljali učenik“, navlače na Zapad i ceo ostali svet nestabilnost, protiv koje su se svih poslednjih godina najozbiljnije borili svi odgovorni članovi međunarodne zajednice.

Ilija Harlamov,