Evropa – obećana zemlja ili besposličarima ulaz zabranjen?

Pomagati ili odbacivati – tako se, jednostavno govoreći, određuje dilema strategije EU o problemu izbeglica koja stoji sada pred liderima jedinstvene Evrope. Diskusije na ovu temu se vode između ostalog već niz godina.

Upravo ovih dana evropski mediji su objavili podatke evropske agencije za statistiku Eurostat, koji se tiču situacije oko izbeglica. Prema njima, 2013. godine u celini u svih 28 zemalja članica EU bilo je registrovano 434000 obraćanja sa molbama za pružanje azila – za trećinu više nego prethodne godine. Autori izveštaja objašnjavaju migracijski bum pre svega zaoštravanjem oružanog konflikta u Siriji. Ali ma kakav da je uzrok porasta broja izbeglica, činjenica ostaje da se osnovni tok migranata upućuje upravo u Evropu. Pri tome na pet zemalja – Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Italiju i Švedsku otpada oko 70% svih obraćanja za dobijanje statusa izbeglice. Indikativna je još jedna cifra: prošle godine status izbeglice u EU dobilo je samo 15% od svih koji su predali prijavu. Većina zahteva je bila odbačena.

Usvajanje novog pravilnika o pograničoj agenciji Fronteks koji se priprema i druge mere koje planira EU, usmerene su, kako smatra niz eksperata, na dalje pooštravanje migracione politike. Nemački list političke kulture Cicero već je požurio da je nazove ciničnom. Suština optužbi od strane pravobranilaca, čije mišljenje navodi izdanje, svodi se na to da agencija Fronteks koja koordinira delatnost nacionalnih pograničnih službi, formirana 2006. godine, odražava prilaz koji se kultiviše u EU prema politici izbeglica kao prema sferi bezbednosti.

Tada, posle terorističkih akata u Njujorku, Vašingtonu, Londonu i Madridu, sličan prilaz je bio diktiran opasnošću da u Evropu nagrnu islamski teroristi. I danas se saradnicima Fronteksa preporučuje da deluju u pogledu organizatora prelaska izbeglica u Evropu kao prema potencijalnim teroristima. A oni koji koriste njihove usluge razmatraju se kao saučesnici zločina. Ali radi se o tome što radi prolaska preko kopnenih granica izbeglice nemaju odgovarajuća dokumena, a na moru njihove brodove će sada zaustavljati. Zato će oni pokušati da dospeju u Evropu čime bilo i u bilo kojim vremenskim prilikama. Tako da će more, po rečima Cicera, biti za izbeglice „bratska grobnica“.

Šef odeljenja za probleme evrointegracije Evropskog instituta Olga Potjomkina priznaje složenost datog problema.

- Pred EU stoji vrlo težak problem – suprotstavljanje trgovini ljudima. U suštini cveta isto to ropstvo kao, recimo, u 17. veku. Sada teče proces harmonizacije zakonodavstva država-članica EU u oblasti pružanja azila. Pooštravaju se forme borbe protiv ilegalne migracije. Osim toga, Evropska komisija predlaže sada još više da se prošire ovlašćenja agencije Fronteks. Delimično to je već bilo učinjeno pre 2 godine. Tu postoje i negodovanja. Ali očigledno ovaj proces će se nastaviti.

Prema mišljenju šefa Konferencije nemačkih episkopa kardinala Rajnharda Marksa koje je on izrazio u radijskom intervjuu, Evropa u svakom slučaju ne treba da postane tvrđava.

- Granica Evrope ne treba da postane neprobojni zid. Svako ko oseća potrebu ili teškoće života, ko traži azil, treba da ima pravo da stupi na evropsku zemlju. Ne treba da bude takvog prilaza koji je po meni filozofija Fronteksa, da treba činiti sve radi toga da niko ne dospe u Evropu.

Šta će prevladati, evropski standardi demokratije ili realije života? A možda pravednije je da se ne suprotstavljaju ova dva pojma?

Oleg Severgin,