Европа – обећана земља или беспосличарима улаз забрањен?

Помагати или одбацивати – тако се, једноставно говорећи, одређује дилема стратегије ЕУ о проблему избеглица која стоји сада пред лидерима јединствене Европе. Дискусије на ову тему се воде између осталог већ низ година.

Управо ових дана европски медији су објавили податке европске агенције за статистику Еуростат, који се тичу ситуације око избеглица. Према њима, 2013. године у целини у свих 28 земаља чланица ЕУ било је регистровано 434000 обраћања са молбама за пружање азила – за трећину више него претходне године. Аутори извештаја објашњавају миграцијски бум пре свега заоштравањем оружаног конфликта у Сирији. Али ма какав да је узрок пораста броја избеглица, чињеница остаје да се основни ток миграната упућује управо у Европу. При томе на пет земаља – Немачку, Велику Британију, Француску, Италију и Шведску отпада око 70% свих обраћања за добијање статуса избеглице. Индикативна је још једна цифра: прошле године статус избеглице у ЕУ добило је само 15% од свих који су предали пријаву. Већина захтева је била одбачена.

Усвајање новог правилника о пограничој агенцији Фронтекс који се припрема и друге мере које планира ЕУ, усмерене су, како сматра низ експерата, на даље пооштравање миграционе политике. Немачки лист политичке културе Цицеро већ је пожурио да је назове циничном. Суштина оптужби од стране правобранилаца, чије мишљење наводи издање, своди се на то да агенција Фронтекс која координира делатност националних пограничних служби, формирана 2006. године, одражава прилаз који се култивише у ЕУ према политици избеглица као према сфери безбедности.

Тада, после терористичких аката у Њујорку, Вашингтону, Лондону и Мадриду, сличан прилаз је био диктиран опасношћу да у Европу нагрну исламски терористи. И данас се сарадницима Фронтекса препоручује да делују у погледу организатора преласка избеглица у Европу као према потенцијалним терористима. А они који користе њихове услуге разматрају се као саучесници злочина. Али ради се о томе што ради проласка преко копнених граница избеглице немају одговарајућа докумена, а на мору њихове бродове ће сада заустављати. Зато ће они покушати да доспеју у Европу чиме било и у било којим временским приликама. Тако да ће море, по речима Цицера, бити за избеглице „братска гробница“.

Шеф одељења за проблеме евроинтеграције Европског института Олга Потјомкина признаје сложеност датог проблема.

- Пред ЕУ стоји врло тежак проблем – супротстављање трговини људима. У суштини цвета исто то ропство као, рецимо, у 17. веку. Сада тече процес хармонизације законодавства држава-чланица ЕУ у области пружања азила. Пооштравају се форме борбе против илегалне миграције. Осим тога, Европска комисија предлаже сада још више да се прошире овлашћења агенције Фронтекс. Делимично то је већ било учињено пре 2 године. Ту постоје и негодовања. Али очигледно овај процес ће се наставити.

Према мишљењу шефа Конференције немачких епископа кардинала Рајнхарда Маркса које је он изразио у радијском интервјуу, Европа у сваком случају не треба да постане тврђава.

- Граница Европе не треба да постане непробојни зид. Свако ко осећа потребу или тешкоће живота, ко тражи азил, треба да има право да ступи на европску земљу. Не треба да буде таквог прилаза који је по мени филозофија Фронтекса, да треба чинити све ради тога да нико не доспе у Европу.

Шта ће превладати, европски стандарди демократије или реалије живота? А можда праведније је да се не супротстављају ова два појма?

Олег Севергин,