SEKA (svetska ekonomska kriza)

Piše: Gostimir T. POPOVIĆ, vojno politički analitičar
prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com

Svetska ekonomska kriza, ili kako je to srpski narodni genij skraćeno definisao SEKA, uveliko drma svetski sistem a početak svega je u SAD. Postaje potpuno jasno da je ono što zovemo kriza već odavno projektovano te da se sada samo upravlja elementima krize a da su ključni igrači iza scene u Americi dok  su “špic” napadači iz njihovog agresivnog oficijelnog miljea.

Pogledajmo nekoliko detalja koji dolaze s druge strane okeana.

Prvo, po prvi put u moderno doba ekonomija je postala specifican izvor  ugrožavanja bezbednosti i mogućnih agresija na nacionalne i internacionalne poretke. Takvo premijerno obaveštenje došlo je (ni od koga drugog nego) od šefa svih americkih obaveštajnih sluzbi, a koji je ključni deo tima Baraka Huseina Obame.

Drugo, Produžavanje finansijske krize i privredne recesije predstavlja novu vrhunsku, neposrednu pretnju i podriva bezbednost iz Amerike  mnogih drugih zemalja, proizlazi iz njegovog izlaganja kongresmenima, kojim je, na način još neugodniji i dalekosežniji od uobičajenog, potvrđena poslovica “Para vrti gde burgija neće”.
 

Treće, ujedno je osporena i izreka o lekovitosti protoka vremena, pošto je upozoreno da je “vreme možda najveća pretnja”, jer što se duže čeka na oporavak (ekonomski), tim su veći izgledi za nanošenje ozbiljnih šteta strateškim interesima SAD pa i svetskoj stabilnosti.

Četvrto, već je četvrtina ukupnog broja država doživela destabilizaciju barem nižeg stepena, uključujući i promenu vlasti. Nastavak krize podstaći će, razne avanturizme i nacionalizme, pri čemu bi trpela i Amerika pošto njeni “saveznici i prijatelji ne bi bili u stanju da u potpunosti izvršavaju odbrambene i humanitarne obaveze”, dok bi joj bezbednosne izazove povećao i “mogućni priliv izbeglica sa Kariba”. 
 

Peto, za domaću upotrebu, izdvajaju se dve karakteristike. Prvo, da su u bezbednosnim razmatranjima ekonomski potresi dobili prioritet, posle mnogo godina, nad terorističkim pretnjama i drugim destabilizujućim faktorima. Drugo, da takav pristup verovatno doprinosi afirmaciji kursa novog predsednika Baraka Huseina Obame.

Ujedno su ovde povećana podsećanja na, inače cesto potcenjivana, istorijska iskustva. Pa se, tako, kaže i da se Amerika iz Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, s kojom se sadasnja kriza poredi, izvukla tek angažmanom u Drugom svetskom ratu…

Svaka komparacija sa ovim vremenom je zaista suvišna. Jasno je rečeno da SAD idu na rušenje svetskog mira. Početak je bio na Balkanu a gde će da bude kraj videće onaj ko preživi.