Ruski gas spasava Evropljane od skupih "škriljaca"

Izjava Predsednika Srbije Tomislava Nikolića kojom je pružio podršku aktivizaciji gradnje gasovoda “Južni tok” postala je predmet širokih diskusija koje se poslednjih dana vode oko pitanja energetske stabilnosti. Prilikom susreta sa Predsednikom Državne Dume RF Sergejem Nariškinom, lider Srbije je jasno istakao da projekat “Južni tok” obezbeđuje “dugoročnu energetsku stabilnost naše zemlje i stvara uslove za značajan napredak srpske nacionalne privrede.
 

Po svemu sudeći, slično raspoloženje vlada i u širim diplomatskim krugovima. Nije slučajno da je upravo održani dvodnevni susret ministara energetike “velike sedmorke” u Rimu (Velika Britanija, Nemačka, Italija, Kanada, SAD, Francuska i Japan), praktično završen bez ikakvih rezultata. Zamišljen kao stvaranje jedinstvenog antiruskog energetskog fronta , susret se pretvorio u narodnu poslovicu “tresla se gora – rodio se miš” – to jest, dobili smo novu bezličnu i nejasnu deklaraciju o principima evropske politike u energetskoj sferi. U dokumentu ministri “velike sedmorke” posebno ističu da su “izuzetno zabrinuti zbog posledica koje događaji u Ukrajini mogu da stvore po pitanju energetske bezbednosti u Evropi”.
 

Međutim, protivurečnosti unutar samih G-7 i dalje ostaju. Zemlje poput Nemačke, Italije i delimično Velike Britanije pokušavaju da maksimalno odlože uvođenje energetskih sankcija protiv Rusije, na kojima insistiraju SAD. Konkretno, Federika Gvidi, domaćica ovog foruma u svojstvu ministra za ekonomski razvoj Italije, potvrdila je da će njena zemlja nastaviti da pruža podršku projektu izgradnje ruskog gasovoda “Južni tok”.
 

 Nekoliko faktora prisiljava Evropljane da budu oprezniji. Pre svega, radi se o već akumuliranom iskustvu međusobne saradnje sa Rusijom. Alibi za tu saradnju uoči ovog susreta predstavljao je Memorandum o namerama za realizaciju “Južnog toka” na teritoriji Austrije. Potpisali su ga Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora OAO "Gasprom" i generalni direktor austrijske kompanije OMV Gerhard Rojs . Ovaj dokument odražava nameru strana da izgrade austrijski deo gasovoda "Južni tok", sa krajnjom tačkom u Baumgartenu u Austriji. Kao što je u vezi sa tim istakao šef "Gasproma" Aleksej Miler: “Za Evropu je očigledna neophodnost i prednost koju pruža izgradnja "Južnog toka". Projekat "Južni tok" ima za cilj poboljšanje energetske bezbednosti evropskih potrošača, što je za “Gazprom” uvek predstavljalo važan prioritet”.
 

‘”Ovo je značajan korak u cilju poboljšanja bezbednosti isporuka gasa u Austriju i to će ojačati ključnu ulogu čvorišta Baumgarten u centralnoj i istočnoj Evropi. Naša saradnja sa “Gazpromom” koja traje skoro 50 godina doprinela je uspehu ove inicijative, koja će poslužiti za dalju diversifikaciju puteva za snabdevanje Evrope energentima” – potvrdio je sa svoje strane i Gerhard Rojs. Treba napomenuti da se radi upravo o “povratku” Austrije u “Južni tok”, pošto su Moskva i Beč još u aprilu 2010. godine potpisali odgovarajući međudržavni sporazum.
 

Realizacija projekta “Južni tok” ima značajnu socijalno-ekonomsku dimenziju u današnjoj “kriznoj” Evropi i evropske države ne mogu da ne budu svesne toga.Samo u Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj, izgradnja i funkcionisanje gasovoda omogućiće otvaranje oko 8.500 novih radnih mesta.

Što se tiče alterntivnih projekata EU da se Kaspijski energenti privuku mimo Rusije, oni Evropljane čine taocima specifičnosti ovog regiona.Jer je pitanje snabdevanja energentima iz Kaspijskog basena povezano sa problemima sfere uticaja i podele Kaspijskog mora. Što se tiče isporuke tečnog gasa tankerima iz Katara, prema informacijama kojima raspolažemo, ta zemlja više fizički nije u stanju da poveća svoju ponudu.
 

Dakle, osim produbljivanja saradnje sa Rusijom, EU drugih izvora za obezbeđenje sopstvene energetske bezbednosti objektivno nema. Po svemu sudeći, SAD se upravo i plaše takvog razvoja događaja. Jer isporuke ruskih energenata u Evropu, izbacuju tlo ispod nogu američkim projektima, pre svega kada se radi o isporukama gasa iz škriljaca. Ovakva konkurencija ne može izdržati trku sa isporukama ruskih energenata zbog svoje visoke cene. A jedini način da SAD “promovišu” gas iz škriljaca na tržište Evrope, jeste izolacija Rusije uz istovremeno provociranje nestabilnosti u prikaspisjkom regionu Kaspijskog mora i centralnoj Aziji.
 

Antonio Tajani, Evropski komesar za industriju i preduzetništvo, komentarišući protivurečnosti između SAD i EU po pitanju energetske politike, prilično otvoreno je opisao stanje stvari: “Mi nismo Amerika, mi nemamo gas iz škriljaca kao oni i zbog toga će svaka aktivnost po pitanju nametanja sankcija Rusiji naneti veoma veliku štetu našim kompanijama” – izjavio je on u intervjuu britanskom časopisu TheFinancialTimes. “U trenutku kada se Evropa diže na noge posle najozbiljnije krize poslednjih decenija, mi se moramo ponašati veoma oprezno i pažljivo razmisliti i odvagati sve mogućnosti pre nego što se odlučimo na prekid važnih investicijskih i trgovačkih odnosa koje imamo sa Rusijom” – uveren je Evropski komesar.
 

U međuvremenu je Evropska Komisija smanjila procenu perspektive rasta BND EU u evrozoni, za 2015. godinu na 1,7%. Prethodni februarski izveštaj je prognozirao rast za 1,8%. “Dok u celini jača rast u razvijenim zemljama, a zemlje u razvoju pokazuju umereni zastoj, dotle svetska trgovina pokazuje slabosti u pozadini tekućeg povećanja kursa evra” – ističe generalni direktor departmenta za ekonomske i finansijske poslove Marko Buti. Po njegovoj oceni “novi politički rizici pojavili su se usled povećanja tenzija sa Rusijom”.[8]Tako da je potpuno moguće da će Evropljani zbog sličnih rizika morati preplaćivati i za američke škriljce.

Autor: Petar Iskenderov