Руски гас спасава Европљане од скупих "шкриљаца"

Изјава Председника Србије Томислава Николића којом је пружио подршку активизацији градње гасовода “Јужни ток” постала је предмет широких дискусија које се последњих дана воде око питања енергетске стабилности. Приликом сусрета са Председником Државне Думе РФ Сергејем Наришкином, лидер Србије је јасно истакао да пројекат “Јужни ток” обезбеђује “дугорочну енергетску стабилност наше земље и ствара услове за значајан напредак српске националне привреде.
 

По свему судећи, слично расположење влада и у ширим дипломатским круговима. Није случајно да је управо одржани дводневни сусрет министара енергетике “велике седморке” у Риму (Велика Британија, Немачка, Италија, Канада, САД, Француска и Јапан), практично завршен без икаквих резултата. Замишљен као стварање јединственог антируског енергетског фронта , сусрет се претворио у народну пословицу “тресла се гора – родио се миш” – то јест, добили смо нову безличну и нејасну декларацију о принципима европске политике у енергетској сфери. У документу министри “велике седморке” посебно истичу да су “изузетно забринути због последица које догађаји у Украјини могу да створе по питању енергетске безбедности у Европи”.
 

Међутим, противуречности унутар самих Г-7 и даље остају. Земље попут Немачке, Италије и делимично Велике Британије покушавају да максимално одложе увођење енергетских санкција против Русије, на којима инсистирају САД. Конкретно, Федерика Гвиди, домаћица овог форума у својству министра за економски развој Италије, потврдила је да ће њена земља наставити да пружа подршку пројекту изградње руског гасовода “Јужни ток”.
 

 Неколико фактора присиљава Европљане да буду опрезнији. Пре свега, ради се о већ акумулираном искуству међусобне сарадње са Русијом. Алиби за ту сарадњу уочи овог сусрета представљао је Меморандум о намерама за реализацију “Јужног тока” на територији Аустрије. Потписали су га Алексеј Милер, председник Управног одбора ОАО "Гаспром" и генерални директор аустријске компаније ОМВ Герхард Ројс . Овај документ одражава намеру страна да изграде аустријски део гасовода "Јужни ток", са крајњом тачком у Баумгартену у Аустрији. Као што је у вези са тим истакао шеф "Гаспрома" Алексеј Милер: “За Европу је очигледна неопходност и предност коју пружа изградња "Јужног тока". Пројекат "Јужни ток" има за циљ побољшање енергетске безбедности европских потрошача, што је за “Газпром” увек представљало важан приоритет”.
 

‘”Ово је значајан корак у циљу побољшања безбедности испорука гаса у Аустрију и то ће ојачати кључну улогу чворишта Баумгартен у централној и источној Европи. Наша сарадња са “Газпромом” која траје скоро 50 година допринела је успеху ове иницијативе, која ће послужити за даљу диверсификацију путева за снабдевање Европе енергентима” – потврдио је са своје стране и Герхард Ројс. Треба напоменути да се ради управо о “повратку” Аустрије у “Јужни ток”, пошто су Москва и Беч још у априлу 2010. године потписали одговарајући међудржавни споразум.
 

Реализација пројекта “Јужни ток” има значајну социјално-економску димензију у данашњој “кризној” Европи и европске државе не могу да не буду свесне тога.Само у Бугарској, Србији, Мађарској, Словенији и Хрватској, изградња и функционисање гасовода омогућиће отварање око 8.500 нових радних места.

Што се тиче алтернтивних пројеката ЕУ да се Каспијски енергенти привуку мимо Русије, они Европљане чине таоцима специфичности овог региона.Јер је питање снабдевања енергентима из Каспијског басена повезано са проблемима сфере утицаја и поделе Каспијског мора. Што се тиче испоруке течног гаса танкерима из Катара, према информацијама којима располажемо, та земља више физички није у стању да повећа своју понуду.
 

Дакле, осим продубљивања сарадње са Русијом, ЕУ других извора за обезбеђење сопствене енергетске безбедности објективно нема. По свему судећи, САД се управо и плаше таквог развоја догађаја. Јер испоруке руских енергената у Европу, избацују тло испод ногу америчким пројектима, пре свега када се ради о испорукама гаса из шкриљаца. Оваква конкуренција не може издржати трку са испорукама руских енергената због своје високе цене. А једини начин да САД “промовишу” гас из шкриљаца на тржиште Европе, јесте изолација Русије уз истовремено провоцирање нестабилности у прикасписјком региону Каспијског мора и централној Азији.
 

Антонио Тајани, Европски комесар за индустрију и предузетништво, коментаришући противуречности између САД и ЕУ по питању енергетске политике, прилично отворено је описао стање ствари: “Ми нисмо Америка, ми немамо гас из шкриљаца као они и због тога ће свака активност по питању наметања санкција Русији нанети веома велику штету нашим компанијама” – изјавио је он у интервјуу британском часопису TheFinancialTimes. “У тренутку када се Европа диже на ноге после најозбиљније кризе последњих деценија, ми се морамо понашати веома опрезно и пажљиво размислити и одвагати све могућности пре него што се одлучимо на прекид важних инвестицијских и трговачких односа које имамо са Русијом” – уверен је Европски комесар.
 

У међувремену је Европска Комисија смањила процену перспективе раста БНД ЕУ у еврозони, за 2015. годину на 1,7%. Претходни фебруарски извештај је прогнозирао раст за 1,8%. “Док у целини јача раст у развијеним земљама, а земље у развоју показују умерени застој, дотле светска трговина показује слабости у позадини текућег повећања курса евра” – истиче генерални директор департмента за економске и финансијске послове Марко Бути. По његовој оцени “нови политички ризици појавили су се услед повећања тензија са Русијом”.[8]Тако да је потпуно могуће да ће Европљани због сличних ризика морати преплаћивати и за америчке шкриљце.

Аутор: Петар Искендеров