Istok i Zapad: Kuda će se usmeriti ruski energetski tokovi

EU je razradila novu strategiju energetske bezbednosti. Osnovna pretpostavka dokumenta je da se maksimalno odustane od isporuka energenata iz Rusije. Ovi planovi su dugoročni, pošto u bližoj budućnosti Evropa nema alternativu za ruski gas. Ali Rusija već okreće svoje energetske tokove u Aziju. Poslednji ugovori sa Kinom i Indijom otvaraju velike perspektive za ruske naftne kompanije.

Ovo nije izjavljeno direktno, ali čitav smisao evropske stretegije energetske bezbednosti svodi se na to da se smanji zavisnost od jednog konkretnog isporučioca — Rusije. To je očekivano u kontekstu događaja u Ukrajini. Pored zaoštravanja političkih protivrečnosti Brisela i Moskve povodom regulisanja ukrajinske krize, EU ima i realni razlog da se brine za svoju energetsku bezbednost. Danas veliki deo ruskog gasa (a reč je upravo o njemu, o isporukama nafte iz Rusije EU ne voli da govori) ide u Evropu preko ukrajinske teritorije. Ali Kijev već po koji put ispoljava se kao krajnje neopouzdan partner — on ne samo da zadržava isplate, već i preti da će uzimati tranzitni evropski gas za sopstvene potrebe.

Kada se nešto slično desilo na zimu 2008-2009. godine, Rusija se aktivno latila postavljanja novih cevovoda. Projekti Južni tok (preko Crnog mora i Južne i Centralne Evrope) i Severni tok (preko dna Baltičkog mora u Nemačku i druge zemlje) usmereni su na to da smanje zavisnost isporuka ruskog gasa evropskim potrošačima od tranzitnih rizika. Ali istovremeno ruske kompaniej su obratile pažnju na druga tržišta za plasman. 2009. godine Rusija je započela izvoz gasa u Aziju sa kompleksa Sahalin-2. Od tada udeo ruske nafte i gasa u azijskom regionu osetno se uvećao, ističe direktor za energetski pravac Instituta za energetiku i finansije Aleksej Gromov.

- Posle potpisivanja istorijskog ugovora o isporuci ruskog gasa u Kinu u trajanju od 30 godina, što je učinjeno ovih dana, jasno je označen vektor da će Rusija intenzivno razvijati saradnju sa azijskim zemljama. U perspektivi isto takvo tržište koje se brzo razvija, u prvom redu za tečni gas, za Rusiju će biti Indija. Danas Indija nema drugi način da ga dobije, osim u vidu tečnog gasa, zato se unapred pripremamo za takav rast na indijskom tržištu. Mi kontaktiramo sa indijskim kompanijama i predlažemo im da ulaze u ruske projekte.

Što se tiče ruske nafte, do 2020. godine planira se da se do 80 miliona tona uvećaju obim koji se transportuju u Aziju naftovodom Istočni Sibir-Tihi okean. Ovih dana takođe je sklopljen ugovor za isporuku 6 miliona tona nafte godišnje u Vijetnam. A za uvećanje izvoza u Indiju planira se da se postavi specijalni naftovod. Uzimajući u obzir da su skoro sve ruske rezerve nafte i gasa koncentrisane u azijskom delu zemlje, za Rusiju preorijentisanje isporuka sa zapada na jugoistok čini se logičnim.

Natalija Kovalenko,