Исток и Запад: Куда ће се усмерити руски енергетски токови

ЕУ је разрадила нову стратегију енергетске безбедности. Основна претпоставка документа је да се максимално одустане од испорука енергената из Русије. Ови планови су дугорочни, пошто у ближој будућности Европа нема алтернативу за руски гас. Али Русија већ окреће своје енергетске токове у Азију. Последњи уговори са Кином и Индијом отварају велике перспективе за руске нафтне компаније.

Ово није изјављено директно, али читав смисао европске стретегије енергетске безбедности своди се на то да се смањи зависност од једног конкретног испоручиоца — Русије. То је очекивано у контексту догађаја у Украјини. Поред заоштравања политичких противречности Брисела и Москве поводом регулисања украјинске кризе, ЕУ има и реални разлог да се брине за своју енергетску безбедност. Данас велики део руског гаса (а реч је управо о њему, о испорукама нафте из Русије ЕУ не воли да говори) иде у Европу преко украјинске територије. Али Кијев већ по који пут испољава се као крајње неопоуздан партнер — он не само да задржава исплате, већ и прети да ће узимати транзитни европски гас за сопствене потребе.

Када се нешто слично десило на зиму 2008-2009. године, Русија се активно латила постављања нових цевовода. Пројекти Јужни ток (преко Црног мора и Јужне и Централне Европе) и Северни ток (преко дна Балтичког мора у Немачку и друге земље) усмерени су на то да смање зависност испорука руског гаса европским потрошачима од транзитних ризика. Али истовремено руске компаниеј су обратиле пажњу на друга тржишта за пласман. 2009. године Русија је започела извоз гаса у Азију са комплекса Сахалин-2. Од тада удео руске нафте и гаса у азијском региону осетно се увећао, истиче директор за енергетски правац Института за енергетику и финансије Алексеј Громов.

- После потписивања историјског уговора о испоруци руског гаса у Кину у трајању од 30 година, што је учињено ових дана, јасно је означен вектор да ће Русија интензивно развијати сарадњу са азијским земљама. У перспективи исто такво тржиште које се брзо развија, у првом реду за течни гас, за Русију ће бити Индија. Данас Индија нема други начин да га добије, осим у виду течног гаса, зато се унапред припремамо за такав раст на индијском тржишту. Ми контактирамо са индијским компанијама и предлажемо им да улазе у руске пројекте.

Што се тиче руске нафте, до 2020. године планира се да се до 80 милиона тона увећају обим који се транспортују у Азију нафтоводом Источни Сибир-Тихи океан. Ових дана такође је склопљен уговор за испоруку 6 милиона тона нафте годишње у Вијетнам. А за увећање извоза у Индију планира се да се постави специјални нафтовод. Узимајући у обзир да су скоро све руске резерве нафте и гаса концентрисане у азијском делу земље, за Русију преоријентисање испорука са запада на југоисток чини се логичним.

Наталија Коваленко,