Događaji u Ukrajini pobijaju strašne Balkanske rekorde

Ukrajina: zbog toga što sam učestvovao na mirnoj protesnoj akciji dobio sam vojničkom čizmom sa metalnim ramom po licu. Mi smo na kraju molili ne da nas ne tuku, već da nas ne ubiju.

„Svakog od nas su provodili kroz špalir naoružanih ljudi. Ljude koji su ležali u jarku su šutirali, bez obzira što je svako ko se tu zadesio već imao povredu. Zbog toga što sam učestvovao na mirnoj protesnoj akciji sa svoje 54 godine, dakle u starijem uzrastu, dobio sam vojničkom čizmom sa metalnim ramom po licu. Mi smo na kraju molili ne da nas ne tuku, već da nas ne ubiju.“- ovakvim i sličnim materijalima, kao što je uspomena o povratku kući iz Kijeva, jednog krimskog učesnika Antimajdana, bavi se „Grupa informacije o zločinima protiv čovečnosti“. U Moskvi je u Međunarodnoj informativnoj agenciji „Rusija danas“ predstavljena knjiga ove organizacije o kršenju ljudskih prava tokom građanskog konflikta u Ukrajini.

U knjizi su prikazane sve prikupljene informacije o zločinima koje su počinile sve strane u konfliktu, prikazane su sve moguće forme nasilja- hapšenja, otmice, kršenje sloboda medija, isfabrikovana krivična dela. Knjiga se bavi „živim pričama“, odnosno periodom od 22.februara do 22.maja, ali se rad grupe nastavlja. „Pre svega, mora se govoriti o kršenju ljudskih prava, koje su počinili državni organi, obzirom da time ugrožavaju osnove demokratije. Nažalost, takvih slučajeva je mnogo, zabeleženi su najpre tokom takozvane antiterorističke operacije“- govori koordinator projekta, istoričar Aleksandar Djukov:

- Međunarodno pravo zahteva ograničenu primenu sile. Ali, vidimo da tokom operacije ukrajinske vlasti sprovode sasvim drugu politiku. Osim toga, kijevske vlasti koriste paravojne formacije sumnjivog statusa. Postoje eskadroni smrti, takozvani „crni čovečuljci“, koji otimaju, muče i čak možda ubijaju aktiviste koji se protive vladi. Zabeleženi su i slučajevi otmice i mučenja političkih oponenata iz formirane Donjecke i Luganske narodne republike. To je, najverovatnije bila odmazda na delovanje „crnih čovečuljaka“ koji su do tad već počinili zločine i ugrozili ljudska prava, ipak to nije povod ni opravdanje za nove zločine.

Predstavnik MSP RF za ljudska prava Konstantin Dolgov podseća da Moskva ono što se dešava na jugoistoku Ukrajine naziva „kaznenom operacijom“. Dolgov smatra da je teško ovakva dejstva nazvati antiterorističkom operacijom, kada je akcija usmerena protiv „stanovnika sopstvene države, koji su rezignirani zbog onog što se dešava i zahtevaju uvažavanje konkretnih prava i sloboda.“

Prikupljanje činjenica o narušavanju ljudskih prava je važna zbog toga što se tako možda mogu pobuditi i neke međunarodne strukture da efikasno učestvuju i kontrolišu istrage tih slučajeva. Zašto je važna uloga međunarodne zajednice, zašto se Rusija obraća međunarodnim instancama? Ne verujemo da će ukrajinske vlasti sve same istražiti. Mora se sve ozbiljno istražiti i kazniti. To što se dešava sada, u 21. veku, nezamislivo je. Dugo se razmatralo i govorilo o tome kakve su se sve užasne stvari događale na Balkanu, a ovo što mi vidimo danas, pobija sve mračne i tragične rekorde prošlih decenija.

Balkana se setio i finski političar i pravnik Jon Helevig. Po njegovom mišljenju, inostrani mediji su bili zapanjeni i zaslepljeni izveštajima o ratovima na Balkanu, a o ovome što se dešava u Ukrajini, radije ćute:

- U ovoj knjizi su zabeleženi strašni zločini, o kojima mi sve dobro znamo. Želim da „pozdravim“ Zapad, gde oni ništa ne znaju i da pobrojim nekoliko gradova - Odesa, Mariupolj, Lugansk.... Svako od ovih dešavanja podseća na Jugoslaviju, ali se o njima ništa ne govori. Mora se shvatiti još jedna činjenica- rat se ne dešava samo u Ukrajini gde ginu ljudi. Zapravo vodi se globalni medijski rat protiv Rusije, protiv svega što može da se ne smatra antiruskim. Na Zapadu radi ogromna propagandna mašinerija, a svaka propaganda vodi gubicima ljudskih života. Jedan austrisjki filozof je govorio da rat počinje nakon laži koje političari saopšte novinarima, a potom poveruju onome što su pročitali u novinama.

I još jedno pitanje. Ono nije bilo razmatrano tokom konferencije za novinare u MIA „Rusija danas“, ali, kako su primetili učesnici, definitivno će ući u skup „prokletih“ za buduće generacije istoričara i filozofa. Da li se ispostavilo se da je poriv ukrajinskog naroda ka slobodi, zbog čega su mnogi i izašli na „Evromajdan“, zapravo postigao sasvim obrnuti efekt? Verovatno bi ovo pitanje mogla da postave i deca koja gledaju sa fotografije objavljene u knjizi. Naime, deca se kriju u podrumu među teglama sa zimnicom tokom granatiranja Slavjanska.

Timur Blohin,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut