Biljke u službi neutralisanja štetnih materija

Sibirski naučnici prave biljku sa genima miša. U Kemerovskom institutu za ekologiju čoveka i Laboratoriji bioinžinjeringa iz Altajskog univerziteta tvrde, da novi genetski modifikovani organizmi mogu da pomognu u preradi toksičnih materija nakon radova na bušitinama i u rudarskim kopovima.

Trava se neće pretvoriti u horde miševa, koje će halapljivo da tamane toksine. Biljke će po svom izgledu ostati iste, ali će dobiti gen miša, koji će omogućiti proizvodnju antitela prema benzopirenu, tvrde naučnici. U svojim razradama oni su polazili od prirodnih osobina mnogih biljaka da absorbuju štetne materije. Recimo, aloje, bršljan, klorofit imaju sposobnost da na 70% očiste vazduh u prostoriji od formaldehida, benzena, amonijaka, toluena i druge štetne hemije. Međutim da bi izašli na kraj sa toksičnim otpadima iz bušotina ili rudnika, - prirodne mogućnosti biljaka nisu dovoljne, potrebno ih je pojačati. Upravo u tome pomažu miševi, rekao je za „Glas Rusije“ rukovodilac Laboratorije bioinženjeringa Altajskog univerziteta Maksim Kucev.

- Oni se najčešće koriste, jer su dosta dobro izučeni, razrađeni kao laboratorijski objekti. Postoje biljke, koje u prirodi bez ikakve modifikacije absorbuju, ali imaju malu sposobnost vezivanja. Tako, da bi se povećao kapacitet biljke za ovu zagađujuću materiju (benzopiren), dopunski se uvodi ova modifikacija.

Benzopiren je otporno visokotoksično hemijsko jedinjenje. Kao nusproizvod on se nalazi u vodi, koja dospeva na površinu iz bušećih postrojenja i rudnika. Na zatvorenim teritorijama obično se prave veštačke akumulacije, koje se izoluju od okolnog zemljišta i zatrpavaju. Na taj način, zagađena zemlja se izoluje, ali bolje je napraviti biljku, koja će utilizovati benzopiren.

- Izdvojili smo niz biljaka, na njima smo razradili metodologiju transformacije sa genetskim modelima. Danas se odvija adaptacija ove konstrukcije, koju vrše kolege iz Instituta ekologije čoveka u Kemerovu. A nakon toga ćemo ugrađivati namenski gen.

Za implataciju gena miša najpovoljniji je bio Tephroseris (mličika), kao i neke vodene biljke sa obala reka i jezera. Prema rečima naučnika, zbog velike fitomase i brzog rasta ove biljke su najpovoljnije za ostvarivanje postavljenog zadatka – neutralisanje štetnih materija. Na veštačkim akumulacijama, koje se pune toksičnom vodom, nakon zatrpavanja zemljom biće zasađene genetski modifikovane biljke. One će „pojesti“ benzopiren i na taj način će sprečiti njegovo dospevanje u prirodnu sredinu. Novu vrstu biljke sa genima miša, stručnjaci procenjuju da će dobiti za nekoliko meseci, zatim će razraditi preporuke za zasađivanje, kultivisanje i utilizaciju. Tokom iduće godine biće obavljeno testiranje na prostoru sa uzorcima. Ukoliko rezultati budu dobri, za godinu dana ova tehnologija može biti primenjena u rudnicima uglja Kuzbasa.

Jelena Kovačić,