Биљке у служби неутралисања штетних материја

Сибирски научници праве биљку са генима миша. У Кемеровском институту за екологију човека и Лабораторији биоинжињеринга из Алтајског универзитета тврде, да нови генетски модификовани организми могу да помогну у преради токсичних материја након радова на бушитинама и у рударским коповима.

Трава се неће претворити у хорде мишева, које ће халапљиво да тамане токсине. Биљке ће по свом изгледу остати исте, али ће добити ген миша, који ће омогућити производњу антитела према бензопирену, тврде научници. У својим разрадама они су полазили од природних особина многих биљака да абсорбују штетне материје. Рецимо, алоје, бршљан, клорофит имају способност да на 70% очисте ваздух у просторији од формалдехида, бензена, амонијака, толуена и друге штетне хемије. Међутим да би изашли на крај са токсичним отпадима из бушотина или рудника, - природне могућности биљака нису довољне, потребно их је појачати. Управо у томе помажу мишеви, рекао је за „Глас Русије“ руководилац Лабораторије биоинжењеринга Алтајског универзитета Максим Куцев.

- Они се најчешће користе, јер су доста добро изучени, разрађени као лабораторијски објекти. Постоје биљке, које у природи без икакве модификације абсорбују, али имају малу способност везивања. Тако, да би се повећао капацитет биљке за ову загађујућу материју (бензопирен), допунски се уводи ова модификација.

Бензопирен је отпорно високотоксично хемијско једињење. Као нуспроизвод он се налази у води, која доспева на површину из бушећих постројења и рудника. На затвореним територијама обично се праве вештачке акумулације, које се изолују од околног земљишта и затрпавају. На тај начин, загађена земља се изолује, али боље је направити биљку, која ће утилизовати бензопирен.

- Издвојили смо низ биљака, на њима смо разрадили методологију трансформације са генетским моделима. Данас се одвија адаптација ове конструкције, коју врше колеге из Института екологије човека у Кемерову. А након тога ћемо уграђивати наменски ген.

За имплатацију гена миша најповољнији је био Tephroseris (мличика), као и неке водене биљке са обала река и језера. Према речима научника, због велике фитомасе и брзог раста ове биљке су најповољније за остваривање постављеног задатка – неутралисање штетних материја. На вештачким акумулацијама, које се пуне токсичном водом, након затрпавања земљом биће засађене генетски модификоване биљке. Оне ће „појести“ бензопирен и на тај начин ће спречити његово доспевање у природну средину. Нову врсту биљке са генима миша, стручњаци процењују да ће добити за неколико месеци, затим ће разрадити препоруке за засађивање, култивисање и утилизацију. Током идуће године биће обављено тестирање на простору са узорцима. Уколико резултати буду добри, за годину дана ова технологија може бити примењена у рудницима угља Кузбаса.

Јелена Ковачић,