Krimski Tatari - život u novim realijama

Skoro tri meseca prošlo je od kako je u Krimu održan referendum o spajanju poluostrva sa Rusijom. Kako je promenjen život na Krimu i kako građani Krima žive u celini, krimski Tatari između ostalog?

Neke teškoće zaista postoje. Ipak one su se pojavile uglavnom voljom kijevskih vlasti, koje su poželele da ”kazne” bivše sunarodnike.

Problemi u bankarskom sistemu Krima pojavili su se pošto je Narodna banka Ukrajine zabranila ukrajinskim bankama da rade na poluostrvu (što im je nanelo velike gubitke). A Severni krimski kanal koji je momenatalno presušio rezultat je akcija Kijeva koji je faktički zatvorio dotok vode u kanal.

Ekonomski problemi su samo deo ukrajinskog nasleđa na Krimu. Za više od 20 godina upravljanja ukrajinske vlasti nisu se previše aktivno bavile rešavanjem problema poluostrva. Na kraju su starim teškoćama pridodate nove. Kako je rekao docent katedre za politehničke nauke Filozofskog fakulteta Tavričeskog nacionalnog univerziteta Andrej Nikiforov, još 2011. godine Ukrajinski centar za ekonomska i politička istraživanja ”Aleksandar Razumkov” izveo je istraživanje problema koje osećaju stanovnici Krima. Prema rezultatima istraživanja otkrivena  43 zajednička krimska problema i izvedeno je poređenje odnosa prema ovim problemima tri najveće etničke zajednice Krima: krimskih Tatara, Ukrajinaca i Rusa.

Od 43 tačke osetne razlike su bile pronađene samo u 15. Otprilike dve trećine pokazuju prilično visok stepen podudaranja problema kako opštekrimske, tako i posebno uzete krimsko-tatarske sredine. Odnos vlasti Krima sa centralnim vlastima Ukrajine zabrinjavao je 11,5% stanovnika Krima i 6,6% krimskih Tatara. Tačnije krimski Tatari su bili manje zabrinuti tim problemom. Njih je više brinuo drugi problem. Nedovoljna zastupljenost deportovanih u Staljinovo vreme naroda u organima vlasti autonomne republike Krim i u lokalnim organima vlasti. Zajednička krimska zabrinutost tim povodom je iznosila 6,9%, krimsko-tatarska 41,8%. Napeti međunacionalni odnosi u celini na Krimu su se procenjivali kao opasnost kod 4,6% stanovništva, a u krimsko-tatarskoj sredini kod skoro 15%.

Zabrinutosti je bilo dosta kod svih stanovnika Krima. Što se tiče konkretno krimskih Tatara, njih su ozbiljno brinula pitanja kao što je osiguranje za predstavnike deportovanih naroda posla, stanova, placeva, visoki nivo nezaposlenosti, cene, niska zarada, kao i odsustvo mogućnosti za razvoj nacionalne kulture i nemogućnost školovanja na maternjem jeziku — rezimirao je rezultate istraživanja Andrej Nikiforov.

Prema rečima rukovodioca pokreta krimskih Tatara Preporod Ševketa Mustafajeva, krimski Tatari su imali određene bojazni i pred referendum o pridruživanju Krima Rusiji:

Krimski Tatari su videli i vide Rusiju kao nastavak Sovjetskog Saveza. Oni ne znaju novu Rusiju. Prirodni unutrašnji strah nije im dozvolio da naprave odlučne korake. Ali shvatanje da za 25 godina Ukrajina nije izdala odgovarajući ukaz, govorilo je o tome da krimski Tatari nemaju perspektive u Ukrajini. Na kraju su interno krimski Tatari zauzeli neutralni stav.

Naravno, ima onih koji govore ”mi ćemo biti sa Ukrajinom” i pokušavaju da pokažu sitnim provokacijama svoj stav. Ali danas krimski Tatari aktivno dobijaju ruske pasoše. To je neosporiva činjenica i pokazatelj kakav su izbor načinili.

Danas rukovodstvo Krima aktivno rešava prvostepene ekonomske probleme: uspostavlja novi bankarski sistem, osigurava snabdevanje poluostrva putem ispumpavanja podzemnih voda iz bušotina, uređuje luke. Ne zapostavlja se ni socijalno-kulturna strana života krimskih građana. Nedavno je Državni savet Krima usvojio zakon koji predviđa mere socijalne zaštite repatrijanata, između ostalog pravo dobijanja zemljišta i materijalne pomoći prilikom izgradnje kuća. A Krimski centar etnokulturoloških istraživanja koji ovih dana otvara svoja vrata u Simferopolju, doprinosiće proučavanju i očuvanju nematrijalnog kulturnog nasleđa krimskih Tatara.

Danas krimski Tatari već osećaju da su u stnju da realno reše sve probleme koji ih brinu. Zato bojazni postepeno odlaze u prošlost.

Farid Usmonov,