Кримски Татари - живот у новим реалијама

Скоро три месеца прошло је од како је у Криму одржан референдум о спајању полуострва са Русијом. Како је промењен живот на Криму и како грађани Крима живе у целини, кримски Татари између осталог?

Неке тешкоће заиста постоје. Ипак оне су се појавиле углавном вољом кијевских власти, које су пожелеле да ”казне” бивше сународнике.

Проблеми у банкарском систему Крима појавили су се пошто је Народна банка Украјине забранила украјинским банкама да раде на полуострву (што им је нанело велике губитке). А Северни кримски канал који је моменатално пресушио резултат је акција Кијева који је фактички затворио доток воде у канал.

Економски проблеми су само део украјинског наслеђа на Криму. За више од 20 година управљања украјинске власти нису се превише активно бавиле решавањем проблема полуострва. На крају су старим тешкоћама придодате нове. Како је рекао доцент катедре за политехничке науке Филозофског факултета Таврическог националног универзитета Андреј Никифоров, још 2011. године Украјински центар за економска и политичка истраживања ”Александар Разумков” извео је истраживање проблема које осећају становници Крима. Према резултатима истраживања откривена  43 заједничка кримска проблема и изведено је поређење односа према овим проблемима три највеће етничке заједнице Крима: кримских Татара, Украјинаца и Руса.

Од 43 тачке осетне разлике су биле пронађене само у 15. Отприлике две трећине показују прилично висок степен подударања проблема како општекримске, тако и посебно узете кримско-татарске средине. Однос власти Крима са централним властима Украјине забрињавао је 11,5% становника Крима и 6,6% кримских Татара. Тачније кримски Татари су били мање забринути тим проблемом. Њих је више бринуо други проблем. Недовољна заступљеност депортованих у Стаљиново време народа у органима власти аутономне републике Крим и у локалним органима власти. Заједничка кримска забринутост тим поводом је износила 6,9%, кримско-татарска 41,8%. Напети међунационални односи у целини на Криму су се процењивали као опасност код 4,6% становништва, а у кримско-татарској средини код скоро 15%.

Забринутости је било доста код свих становника Крима. Што се тиче конкретно кримских Татара, њих су озбиљно бринула питања као што је осигурање за представнике депортованих народа посла, станова, плацева, високи ниво незапослености, цене, ниска зарада, као и одсуство могућности за развој националне културе и немогућност школовања на матерњем језику — резимирао је резултате истраживања Андреј Никифоров.

Према речима руководиоца покрета кримских Татара Препород Шевкета Мустафајева, кримски Татари су имали одређене бојазни и пред референдум о придруживању Крима Русији:

Кримски Татари су видели и виде Русију као наставак Совјетског Савеза. Они не знају нову Русију. Природни унутрашњи страх није им дозволио да направе одлучне кораке. Али схватање да за 25 година Украјина није издала одговарајући указ, говорило је о томе да кримски Татари немају перспективе у Украјини. На крају су интерно кримски Татари заузели неутрални став.

Наравно, има оних који говоре ”ми ћемо бити са Украјином” и покушавају да покажу ситним провокацијама свој став. Али данас кримски Татари активно добијају руске пасоше. То је неоспорива чињеница и показатељ какав су избор начинили.

Данас руководство Крима активно решава првостепене економске проблеме: успоставља нови банкарски систем, осигурава снабдевање полуострва путем испумпавања подземних вода из бушотина, уређује луке. Не запоставља се ни социјално-културна страна живота кримских грађана. Недавно је Државни савет Крима усвојио закон који предвиђа мере социјалне заштите репатријаната, између осталог право добијања земљишта и материјалне помоћи приликом изградње кућа. А Кримски центар етнокултуролошких истраживања који ових дана отвара своја врата у Симферопољу, доприносиће проучавању и очувању нематријалног културног наслеђа кримских Татара.

Данас кримски Татари већ осећају да су у стњу да реално реше све проблеме који их брину. Зато бојазни постепено одлазе у прошлост.

Фарид Усмонов,