Ekumenizam – duh iz prošlosti

25. maja rimokatolički papa Franja i Vaseljenski patrijarh Vartolomej održali su ekumensko bogosluženje u Hramu Groba Gospodnjeg u Jerusalimu. Događaj je održan na mestu, na kojem su pre 50. godina njihovi predhodnici – papa Pavle VI i patrijarh Atinagor I skinuli anateme jedni sa drugih, bačene 1054. godine, za vreme Velikog raskola. Na prvi pogled, izgleda da u hrišćanskom svetu sve ide u pozitivnom smeru i da predstoji skoro ujedinjenje crkava. Da li je, zaista, baš sve tako?

Kao što je poznato, Ruska pravoslavna crkva ima tvrđu poziciju po ovom pitanju. Štaviše, na predlog Vatikana i Svetskog saveta crkava da se pređe na jedinstveno praznovanje Vaskrsa i jedinstveni crkveni kalendar, Sinodova komisija Moskovskog patrijarhata jednoglasno je odbila takav predlog. Ni o kakvom prelasku na novi Vaskrs niti novi kalendar ne može biti ni govora. Osim toga, na IV Evropskom pravoslavno-katoličkom forumu u Minsku, koji je održan od 2-6 juna Mitropolit Volokolamski Ilarion obratio je pažnju na probleme Kijevske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata sa Ukrajinskom grčko-katoličkom crkvom:

- "Agresivno izražavanje unijata, akcije, okrenute na podrivanje kanonskog Pravoslavlja, aktivni kontakti sa raskolnicima, težnja ka podeli jedinstvene mnogonacionalne Ruske Pravoslavne crkve naneli su ogromnu štetu, ne samo Ukrajini i njenom stanovništvu, već i pravoslavno-katoličkom dijalogu. Sve to nas je odbacilo daleko unazad, podsetivši nas na ona vremena, kada su pravoslavci i katolici gledali jedni na druge, ne kao na saveznike, već kao na suparnike".

Počevši sa XIII vekom, crkovne unije su nicale po čitavoj Evropi i Bliskom Istoku: Lionska unija, Firentinska, Brestovska, Jermenska, Koptska, Sirijsko-Jakovitska, Sirijsko-Haldejska itd. Unijati su se pojavili u svim pravoslavnim crkvama i postali stalna pretnja za čitavo Pravoslavlje, podseća Mitropolit Ilarion:

"Danas, ponovo se jasno otkriva ono što su pravoslavci oduvek znali – unija je bila i, nažalost, ostaje specijalni projekat Katoličke crkve, usmeren na podrivanje kanonskog Pravoslavlja".

Među nižim pravoslavnim sveštenstvom, kao i među širokom masom "pravoslavnog sveta", pitanje ekumenizma uopšte nije aktuelno. Šta za pravoslavne babe iz Rusije ili Srbije predstavlja ekumenizam? Malo ko od njih uopšte zna šta je to. Osim toga, teško je zamisliti da neki propadnik Srpske pravoslavne crkve može poštovati jednog Alojza Stepinca, kojeg će tokom ove godine kanonizovati Vatikan.

Može se reći da je ideja ekumenizma kao nove super-religije, koja objedinjava sve religiozne frakcije, zastarela. To priznaju i objektivni predstavnici drugih konfesija, kao npr. luteranski episkop Gunar Stalset. U svom govoru na "Festivalu mira" u Augzburgu 7. avgusta 2000. godine, istakao je: "Ideja ekumenizma – "jedinstvo u različitosti" ili "pomirenje različitosti" religija. Sistem odnosa među religijama ne treba da se zasniva na ideji jedinstvene religije i ne treba težiti ka sinkretizmu, tj. mešanju religija".

I na IV Evropskom pravoslavno-katoličkom forumu u Minsku bilo je istaknuto da se „naše hrišćanske Crkve Istoka i Zapada ne plaše kulturne različitosti. Od trenutka svog osnivanja, Crkva je bila pluralistička u kulturnom pogledu... Sloboda veroispovesti je važan element hrišćanske vere. Za nas, sloboda veroispovesti označava slobodu za traganjem za istinom i privrženosti njoj.“ Zašto nam onda treba nametati nešto, bez čega smo živeli više od 1000 godina? Neka svaki čovek sam izabere na koji način će se moliti bogu i koje svece će poštovati. Bolje bi bilo da oni koji se zalažu za ujedinjenje crkava, ispoljavaju manje agresije, a više poštovanja prema drugim konfesijama.

Milena Cmiljanić,