Екуменизам – дух из прошлости

25. маја римокатолички папа Фрања и Васељенски патријарх Вартоломеј одржали су екуменско богослужење у Храму Гроба Господњег у Јерусалиму. Догађај је одржан на месту, на којем су пре 50. година њихови предходници – папа Павле VI и патријарх Атинагор I скинули анатеме једни са других, бачене 1054. године, за време Великог раскола. На први поглед, изгледа да у хришћанском свету све иде у позитивном смеру и да предстоји скоро уједињење цркава. Да ли је, заиста, баш све тако?

Као што је познато, Руска православна црква има тврђу позицију по овом питању. Штавише, на предлог Ватикана и Светског савета цркава да се пређе на јединствено празновање Васкрса и јединствени црквени календар, Синодова комисија Московског патријархата једногласно је одбила такав предлог. Ни о каквом преласку на нови Васкрс нити нови календар не може бити ни говора. Осим тога, на IV Европском православно-католичком форуму у Минску, који је одржан од 2-6 јуна Митрополит Волоколамски Иларион обратио је пажњу на проблеме Кијевске православне цркве Московског патријархата са Украјинском грчко-католичком црквом:

- "Агресивно изражавање унијата, акције, окренуте на подривање канонског Православља, активни контакти са расколницима, тежња ка подели јединствене многонационалне Руске Православне цркве нанели су огромну штету, не само Украјини и њеном становништву, већ и православно-католичком дијалогу. Све то нас је одбацило далеко уназад, подсетивши нас на она времена, када су православци и католици гледали једни на друге, не као на савезнике, већ као на супарнике".

Почевши са XIII веком, црковне уније су ницале по читавој Европи и Блиском Истоку: Лионска унија, Фирентинска, Брестовска, Јерменска, Коптска, Сиријско-Јаковитска, Сиријско-Халдејска итд. Унијати су се појавили у свим православним црквама и постали стална претња за читаво Православље, подсећа Митрополит Иларион:

"Данас, поново се јасно открива оно што су православци одувек знали – унија је била и, нажалост, остаје специјални пројекат Католичке цркве, усмерен на подривање канонског Православља".

Међу нижим православним свештенством, као и међу широком масом "православног света", питање екуменизма уопште није актуелно. Шта за православне бабе из Русије или Србије представља екуменизам? Мало ко од њих уопште зна шта је то. Осим тога, тешко је замислити да неки пропадник Српске православне цркве може поштовати једног Алојза Степинца, којег ће током ове године канонизовати Ватикан.

Може се рећи да је идеја екуменизма као нове супер-религије, која обједињава све религиозне фракције, застарела. То признају и објективни представници других конфесија, као нпр. лутерански епископ Гунар Сталсет. У свом говору на "Фестивалу мира" у Аугзбургу 7. августа 2000. године, истакао је: "Идеја екуменизма – "јединство у различитости" или "помирење различитости" религија. Систем односа међу религијама не треба да се заснива на идеји јединствене религије и не треба тежити ка синкретизму, тј. мешању религија".

И на IV Европском православно-католичком форуму у Минску било је истакнуто да се „наше хришћанске Цркве Истока и Запада не плаше културне различитости. Од тренутка свог оснивања, Црква је била плуралистичка у културном погледу... Слобода вероисповести је важан елемент хришћанске вере. За нас, слобода вероисповести означава слободу за трагањем за истином и привржености њој.“ Зашто нам онда треба наметати нешто, без чега смо живели више од 1000 година? Нека сваки човек сам изабере на који начин ће се молити богу и које свеце ће поштовати. Боље би било да они који се залажу за уједињење цркава, испољавају мање агресије, а више поштовања према другим конфесијама.

Милена Цмиљанић,