Južni tok nema alternativu

Generalni direktor austrijske naftne kompanije OMV Gerhard Rojs, kompanije koja je inače najveća u srednjoj Evropi, pozvao je EU da ubrza realizaciju projekta „Južni tok“. Prema njegovim rečima, „EU ne bi trebalo da usporava pregovore, već da ih ubrza i podrži“.

Istovremeno je komesar za pitanja energetike Ginter Etinger izjavio da EU nema nameru da blokira izgradnju gasovoda „Južni tok“, ali da se tokom izgradnje moraju poštovati pravne norme zakonodavstva EU. O ovoj temi piše naš analitičar Petar Iskenderov.

Realizovani izvoz gasa iz Rusije ka Ukrajini uz plaćanje unapred ozbiljno je uplašio Evropljane. Na pameti političara EU odmah su se pojavile dramatične scene zime 2008/09.godine, kada su ukrajinkse vlasti odbile da plate za ruski gas i počele da troše iz onih skladišta koja su bila napunjena da bi se iz njih otpremale rezerve namenjene evropskim korisnicima. Od onda vlasti u Ukrajini su se promenile- no, ipak je pristup poslovima sa gasom ostao isti- ukratko problematičan.

Sada nije zima, i po ocenama samih ukrajinskih eksperata zaliha gasa u podzemnim rezervoarima trebalo bi da bude dovoljno do oktobra. A šta potom? Ako se ukrajinska strana vrati prethodnoj praksi, rukovodstvu EU biće teško da objasni svojim smrznutim građanima da se sve opet vrti „oko ruskog medveda“ koji želi da se Evropa zaledi.

Jedan od ključnih igrača na ovom polju Norveška (zauzima treće mesto u strukturi svetskog izvoza gasa) već je izjavila da ne može da pokrije sve potrebe EU. Još jedan adut Zapada u vidu projekta Transjadranskog gasovoda iz Azerbejdžana takođe se pokazao nekonzistentno. Isporuke obima 10 milijardi kubika, koje su bile planirane za Evropu, 6 puta su manje od planiranih kapaciteta „Južnog toka“. I taj je proračun rađen bez uzimanja u obiz rastuće potrebe za energetskim resusrima – podvukao je u razgovoru za „Glas Rusije“ direktor ruskog Insituta nacionalne energetike Sergej Pravosudov:

Ukupno „Gasprom“ dnevno isporuči u Evropu 150 milijardi kubika gasa. Iz Azerbejdžana će isporuke biti 10 milijardi kubnih metara godišnje. Pri tome, jasno je da sa jedne strane, raste upotreba gasa u Evropi, a sa druge smanjuje se sopstvena eksploatacija. Zato će za 20 godina, Evropi biti potrebno dodatnih 200 milijardi kubika gasa.

EU se predugo zanosila idejama o projektima koji nisu realni. Na kraju, Evropa za Rusijom kaska ne samo u pitanjima razrade korišćenja energetskih resursa i zaključivanja odgovarajućih ugovora sa proizvođačima, već i na planu stvaranjnja neophodne infrastrukture.

Ne čudi što se realizacija projekta „Južni tok“ nastavlja bez obzira na sve prepreke koje je pred projekat postavila EU zajedno sa SAD. Trenutno se i u Srbiji privodi kraju „tender za projektovanje, izgradnju i puštanje u rad dela ovog magistralnog gasovoda na teritoriji repubilke“. Sumiranje rezultata tendera i zaključivanje odgovarajućeg ugovora se planira krajem 2014.godine- navodi su u saopštenju OAO „Gasprom“. Jasno je da ovaj ruski projekat nema alternativu.

Petar Iskenderov,