Јужни ток нема алтернативу

Генерални директор аустријске нафтне компаније OMV Герхард Ројс, компаније која је иначе највећа у средњој Европи, позвао је ЕУ да убрза реализацију пројекта „Јужни ток“. Према његовим речима, „ЕУ не би требало да успорава преговоре, већ да их убрза и подржи“.

Истовремено је комесар за питања енергетике Гинтер Етингер изјавио да ЕУ нема намеру да блокира изградњу гасовода „Јужни ток“, али да се током изградње морају поштовати правне норме законодавства ЕУ. О овој теми пише наш аналитичар Петар Искендеров.

Реализовани извоз гаса из Русије ка Украјини уз плаћање унапред озбиљно је уплашио Европљане. На памети политичара ЕУ одмах су се појавиле драматичне сцене зиме 2008/09.године, када су украјинксе власти одбиле да плате за руски гас и почеле да троше из оних складишта која су била напуњена да би се из њих отпремале резерве намењене европским корисницима. Од онда власти у Украјини су се промениле- но, ипак је приступ пословима са гасом остао исти- укратко проблематичан.

Сада није зима, и по оценама самих украјинских експерата залиха гаса у подземним резервоарима требало би да буде довољно до октобра. А шта потом? Ако се украјинска страна врати претходној пракси, руководству ЕУ биће тешко да објасни својим смрзнутим грађанима да се све опет врти „око руског медведа“ који жели да се Европа заледи.

Један од кључних играча на овом пољу Норвешка (заузима треће место у структури светског извоза гаса) већ је изјавила да не може да покрије све потребе ЕУ. Још један адут Запада у виду пројекта Трансјадранског гасовода из Азербејџана такође се показао неконзистентно. Испоруке обима 10 милијарди кубика, које су биле планиране за Европу, 6 пута су мање од планираних капацитета „Јужног тока“. И тај је прорачун рађен без узимања у обиз растуће потребе за енергетским ресусрима – подвукао је у разговору за „Глас Русије“ директор руског Инситута националне енергетике Сергеј Правосудов:

Укупно „Гаспром“ дневно испоручи у Европу 150 милијарди кубика гаса. Из Азербејџана ће испоруке бити 10 милијарди кубних метара годишње. При томе, јасно је да са једне стране, расте употреба гаса у Европи, а са друге смањује се сопствена експлоатација. Зато ће за 20 година, Европи бити потребно додатних 200 милијарди кубика гаса.

ЕУ се предуго заносила идејама о пројектима који нису реални. На крају, Европа за Русијом каска не само у питањима разраде коришћења енергетских ресурса и закључивања одговарајућих уговора са произвођачима, већ и на плану стварањња неопходне инфраструктуре.

Не чуди што се реализација пројекта „Јужни ток“ наставља без обзира на све препреке које је пред пројекат поставила ЕУ заједно са САД. Тренутно се и у Србији приводи крају „тендер за пројектовање, изградњу и пуштање у рад дела овог магистралног гасовода на територији репубилке“. Сумирање резултата тендера и закључивање одговарајућег уговора се планира крајем 2014.године- наводи су у саопштењу ОАО „Гаспром“. Јасно је да овај руски пројекат нема алтернативу.

Петар Искендеров,