Vučić u Moskvi: prijateljska poseta ili «gvozdeni zagrljaj»?

Srbski mediji, koji često pominju «izbalansiranog Tita» počeli su da broje strana putovanja premijera zemlje Aleksandra Vučića. Nećemo se baviti matematičkim operacijama iz serije «može li da se stavi znak jednakosti između dve posete premijera Vučića Nemačkoj i jedne posete Rusiji», već ćemo se potruditi da promislimo o političkoj podlozi – za to smo zamolili da nam pomogne direktor Centra za strateške alternative Dušana Prorokovića.

Dakle, planirani pregovori s predsednikom Vladimirom Putinim i premijerom Dmitrijem Medvedevim u ruskom glavnom gradu postavljaju jedno pitanje. Suviše kratka je u razmerima međudržavnih odnosa pauza između nedavne radne posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu i dolaska premijera Aleksandra Vučića u Moskvu…

- Sastanak srbskih zvaničnika sa Sergejom Lavrovim u Beogradu bio je najneobičniji do sada. Očigledno je da se na relaciji Beograd-Moskva nešto dešava. Ja to dovodim u vezu sa novim pristupom Moskve, kako u Srbiji, tako i u ostalim balkanskim zemljama i uzrok tražim u rečima šefa ruske diplomatije da Srbija ne samo da može da stoji sa strane i gleda šta će da bude sa Južnim tokom, već da je i dužna da brani ovaj projekat. Da podsetim, Srbija i Rusija imaju potpisan sporazum o strateškoj saradnji. Taj sporazum obavezuje Srbiju na mnoge stvari i u tom kontekstu sagledavam i posetu premijera Vučića Moskvi. Očigledno je da će mu tamo biti predočeno ne samo šta Srbija može nego i šta se od Srbije u budućem periodu traži.

S druge strane, premijer Vučić leti ima tri posete Nemačkoj, zemlji-lokomotivi EU i generatoru uslova o Kosovu.

- Od početka ukrajinske krize, Nemačka je izgubila puno na uticaju na Balkanu. Nemačka je svoju moć širila uglavnom ekonomskim sredstvima. Ukrajinsko pitanje je ponovo otvorilo bezbednosni paket kao dominantan, i SAD prethodnih šest meseci polako istiskuju nemački uticaj sa ovih prostora. To je vidljivo i u Bugarskoj, gde je došlo do suspenzije Južnog toka. Angela Merkel svakako traži određene poluge preko kojih može vratiti uticaj. Mislim da će se Nemačka posvetiti traženju nekog okvira za Balkan u kontekstu da balkanske države neće ući u EU pošto u Briselu ne postoji volja za proširenjem. Dakle, posetu Vučića Moskvi i Berlinu ja itekako dovodim u vezu. Ukrajinska kriza je ponovo otvorila pitanje nemačko-ruske saradnje. Približavanje Nemačke i Rusije otvara mnoge perspektive za Srbiju i zbog toga je došlo do intenziviranja susreta i sa ruskim i sa nemačkim zvaničnicima.

Beograd podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine, to je ponovo izjavio ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u Beču. Spojeno sa neangažovanošću u vezi sa sankcijama protiv Rusije to i dalje podseća na Trockog iz 1918. godine: «Ni mira, ni rata: mir ne potpisujemo, rat obustavljamo». Između ostalog, nemačka strana je tada izjavila da ukoliko mir nije potpisan, to automatski znači – obustava primirja. Nikako ne insistirajući na analogijama, ipak moguće je pretpostaviti da će jednom Beograd morati da se opredeli između «yes» i «njet» u vezi sa sankcijama. Između ostalog, u vezi sa time analitičari spore, šta očekuje Vučića u Moskvi: prijateljska poseta ili «gvozdeni bratski zagrljaj»?

- Tim analitičarima ne bih pridavao previše pažnje. Malo je na Balkanu analitike, a puno zapadne propagande. Vidite, srbsko rukovodstvo je za prethodnih mesec dana više puta pomenulo teritorijalni integritet Ukrajine nego što je za dve godine pomenulo teritorijalni integritet Srbije. Srbija je pod velikim pritiskom pre svega Sjedinjenih Američkih Država da se prema tom pitanju izjasni. Moram vam priznati da sam ja prijatno iznenađen činjenicom da Srbija nije uvela sankcije Rusiji. U određenom trenutku sam očekivao da se to desi i zbog tih velikih pritisaka i zbog očiglednog nesnalaženja srbskih vlasti na spoljnopolitičkom polju. Nesumnjivo, ova pozicija Srbije se u svim zapadnim krugovima shvata kao proruska, bez obzira na to što se ponavljaju te teze o teritorijalnom integritetu Ukrajine, i što se Krim ne spominje. Zapadne zemlje su očekivale da se Srbija u najmanju ruku postavi kao Crna Gora i da vrlo optimistično uđe u taj antiruski front. Međutim, pitanje je koliko je to dovoljno za budućnost srbsko-ruskih odnosa. Naša bilateralna saradnja se ne meri samo prema tome da li smo ili nismo uveli sankcije Rusiji (pritom, te sankcije su potpuno besmislene), nego i prema tome kako ćemo se postavljati po drugim pitanjima. Pre svega se to tiče realizacije „Južnog toka“. Bugarska jeste odustala od ovog projekta, odnosno suspendovala ga, ali vidimo prethodnih dana da je Austrija ušla u celu ovu priču. Zbog toga Srbija nema razloga da staje sa realizacijom „Južnog toka“, niti da se pravda kako je Bugarska prekinula pa sada moramo da vidimo kakav će krajnji ishod biti u Bugarskoj sa ovim projektom. Srbija treba aktivno da nastavi da gradi „Južni tok“ i na tom poslu ne samo da ima podršku Rusije, nego partnere može pronaći u Mađarskoj i Austriji. To je jedan od kanala za buduće jačanje saradnje Srbije i Rusije.

U intervjuu nemačkim medijima premijer Vučić se žalio na ruske cene gasa. Veća od današnje cena bi ubila našu zemlju, - čak je rekao on. Međutim, koliko je poznato, dugoročni sporazum, potpisan između Rusije i Srbije, predviđa i eventualni popust, dok se cena za Beograd ne razlikuje mnogo od prosečne jugo-istočno-evropske cene.

- Mislim da je to poslednja tema o kojoj će se razgovarati. Mnogo ozbiljnije stvari su pred nama i mnogo ozbiljnije teme. Ukoliko mi postignemo dogovor o nastavku izgradnje „Južnog toka“, ukoliko se Srbija po tom pitanju aktivira, ukoliko izađe iz ove pasivne pozicije, popusti na gas će doći sami po sebi. Deo srbskih političara već 25 godina pokušava da imitira ukrajinske političare, koji su stalno kukali na zapadu na Rusiju, a u Rusiji kukali na zapad. Onda su pokušali nekakvom jeftinom trgovinom da ostvare kratkoročnu korist. Kao da Rusi neće saznati šta Srbi pričaju u Briselu ili Brisel neće saznati šta Srbi pričaju u Moskvi. To je politika koju je vodio i Kučma, to je politika koju je vodio i Janukovič. Rusija u ovom trenutku, dok se ne počne sa realizacijom našeg strateškog sporazuma koji smo potpisali, nema neki preterani interes da Srbiji čini ustupke oko niza stvari pa i oko cene gasa. Zašto bi Rusija smanjivala cenu gasa Srbiji, kada vidimo da Srbija tiho ulazi u NATO i pozicionira se tako da u budućnosti bude ruski neprijatelj? To što mi formalno ne potpisujemo neke dokumente koji se tiču ulaska u NATO je jedna stvar. Ali sasvim druga stvar su reforme koje se dešavaju u našoj vojsci, koje nas potpuno stavljaju na jedan kolosek ka NATO-u. Dakle, te stvari se ne mogu sakriti. Zbog toga ova jeftina trgovina, kukanja i žalbe nam puno neće pomoći. Jedan sveobuhvatan dogovor sa Rusijom koji bi se ticao svih ovih stvari o kojima govorim, pa i reformama u sektoru vojske i našoj budućoj vojnoj saradnji bi potpuno relaksirao naše odnose. I u takvom jednom okviru cena gasa se uopšte ne bi postavljala, i za Srbiju bi, pretpostavljam, važili isti uslovi kao za Belorusiju. Dakle, puno je tema o kojima mi moramo razgovarati pre cene gasa. A ukoliko se o tim temama dogovorimo, cena gasa će biti rešena sama po sebi.


Timur Blohin,