Podmoskovske naučne večeri u ruskoj «Petnici»

Od akustike sve do socijalne antropologije, od predavanja sve do igara, od Danske do Meksika - to je opseg održane 7. put Međunarodne škole istraživanja. Projekat je nastao u Moskovskom Domu naučno-tehničkog stvaralaštva mladih, realizuje se uz podršku Departmana obrazovanja Moskve, kao i međunarodnog pokreta MILSET.

Mladi hemičar iz Beogradskog univerziteta Vuk Vuković u Podmoskovlje, gde se sastaju mladi naučnici, došao je već treći put. O Međunarodnoj školi je on saznao u srbskoj istraživačkoj stanici Petnica od budućeg ministra nauke Srbije Srđana Verbića. U razgovoru s novinarom Glasa Rusije Vuk Vuković je pričao o očuvanju tradicija, nezaposlenosti hemičara te, razume se, izneo utiske o Školi.

- Otkrio sam da su ruska kultura, jezik pa i mentalitet veoma bliski srbskom. Tako da ja iako ruski nikad nisam učio u školi ovde sam razumeo jedno 70-80 posto svih razgovora i nekako počeo i sam da učim. Tako da već sada komuniciram dosta dobro na ruskom iako mi gramatika predstavlja veliki problem. Ali dobro, polako ću i to da savladam. Tu se nekako čovek oseća bezbedno i zaštićeno sa svih strana. Šta god da nam treba za projekat samo kažemo i to i dobijemo veoma brzo. Tako da, pošto se tu radi ekspresni projekat, projekat od pet dana, vama ako nešto zafali morate brzo da reagujete. I onda je za takav događaj to jako važno i meni se veoma svidelo što je sve to bilo jako profesionalno. Pored tih aktivnosti na kojima mi radimo (ja sam konkretno bio za hemiju, a ima i drugih projekata: iz biologije, iz fizike, elektronike, robotike, psihologije, društvenih nauka), dakle, pored toga postoje i druge aktivnosti koje nisu vezane za projekat.

Iz sredine naučnika, pogotovu egzaktnih nauka, uvek su bili učesnici popularnog u Rusiji «Kluba veselih i snalažljivih». Moglo bi da se pretpostavi da su oni dobri «kulturni ambasadori».  Koje akcije, pored naučnih, čekali su vas u Međunarodnoj školi istraživanja?

- To je na primer prezentacija svoje zemlje, dakle, kulturno veče. Otpevate neku pesmu, priredite nešto svim ljudima, neki događaj da mogu svi da zapamte i nauče nešto o vašoj zemlji. Recimo, ja sa prvi put bio u takvoj situaciji da treba negde da zvanično predstavim svoju zemlju. To je bio prilično ozbiljan zadatak za mene. Tu sam mogao na tom međunarodnom nivou jako dobro da komuniciram u smislu da i ja predam znanje o svojoj zemlji drugima, a i da drugi mogu da mene nauče nešto što ja nisam znao o kulturi, recimo, Tajlanda i Irana, ili Filipina. A tamo sam upoznao dosta ljudi odatle. Meni se proširila neka slika o svetu, o načinima razmišljanja. To je neka atmosfera koja vas vuče da radite i da stvarate. I pored svih tih dodatnih aktivnosti vi ste jako motivisani. Znate, vi ste svaki dan tamo umorni. Fizički ste umorni, jer vi spavate nekoliko sati dnevno. Ali taj umor vi ne primećujete. Jer tu postoji toliko drugih stvari pored druženja. Recimo, samo druženje uveče, vežbanje engleskog jezika, pa za mene je jako važno bilo da naučim i ruski jer jednostavno mi se sviđa jezik.

Timur Blohin,