Nemački parlamentarci postavili Srbiji nemoguć uslov za ulazak u EU

U poseti Beogradu su bili nemački parlamentarci, a sudeći po žestokim uslovima koji su pomenuti, bez kojih neće biti ni govora o pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, a kamoli punopravnog članstva, čini se da će putovanje Srbije u tu organizaciju ličiti na beskrajno hvatanje duge na horizontu – koliko god joj se približite, ona je uvek jednako daleko.

Naime, Andreas Šokenhof i Hans Falenski su došli u ime tamošnje vladajuće koalicije, i otišli bez obraćanja srbskoj javnosti, ali je to umesto njih učinio Henri Bone, direktor Fondacije „Konrad Adenauer“ u Beogradu, koji je lično učestvovao u razgovorima nemačkih poslanika sa srbskim zvaničnicima.

On je objasnio u izjavi za Tanjug da od članstva Srbije u Evropskoj uniji nema ništa sve dok Kosovo ne postane ravnopravni član Ujedinjenih nacija, a to isto je potvrdio i beogradski dnevni list. I mada je takav stav Šokenhofa, odnosno nemačkog parlamenta, navodno šokirao srpske poslanike, u njemu zapravo nema ničeg novog, ako se setimo da je on još prošle godine otvoreno izneo plan kako da Srbiju, narodski rečeno, prevede žednu preko vode.

On je tada rekao - „Itekako smo svesni da ne možemo obavezati vladu u Beogradu da sada prizna Kosovo i zbog toga nismo pomenuli reč „priznanje“ Kosova, nego smo nastojali da pronađemo drugačiju formulaciju. Međutim, na kraju ovog procesa i Srbija i Kosovo će morati da se nezavisno jedno od drugog integrišu u Evropsku uniju“, konstatovao je tada Šokenhof. Međutim, da ipak neće biti uslišen njegov zahtev da Srbija pristane na ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, govori ceo niz izjava srbskih zvaničnika, a ovo su samo neke od njih. Prvo je Ivica Dačić krajem prošle godine, dok je još bio na funkciji premijera, pred novinarima u skupštini precizno poručio – „Mi nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo, pa samim tim nikada se nećemo saglasiti sa članstvom Kosova u Ujedinjenim nacijama.“

A budući da bi takvo ravnopravno članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama bilo dokaz da se radi o nezavisnoj državi, valjalo bi se podsetiti i na stav kog je izneo i predsednik Nikolić, a koji glasi – „Ako Brisel ima nekih dodatnih zahteva Srbiji, onda bi bilo dobro da ih odmah istakne da bismo znali na čemu smo, a ne na kraju ovog našeg teškog i mukotrpnog puta. Ukoliko bi neko iz Evropske unije na kraju pregovora ipak postavio takav uslov da se prizna nezavisnost Kosova i Metohije, onda bi to za nas bio jasan znak da taj neko ne želi Srbiju u Evropskoj uniji. Onda bi morali da tražimo neki drugi način da našim građanima obezbedimo bolju budućnost.“

Naposletku, u tom duhu je bila i izjava savetnika predsednika Republike Marka Đurića, kada je nedavno obišao glavne evropske prestonice i potom izričito poručio srbskoj javnosti da Kosovo neće ući u Ujedinjene nacije. On je to još detaljnije objasnio rekavši sledeće – „U Berlinu i Londonu nije bilo reči o članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama. S obzirom na to da je Priština nezavisnost proglasila jednostrano, onda mora da živi sa tim da ne može da bude članica međunarodnih organizacija na način na koji bi to želela njena politička elita.“

I na tom mestu dolazimo do logičnog zaključka da najmanje taj kontroverzni uslov nemačkih parlamentaraca o ravnopravnom članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama, barem sudeći po dosadašnjim izjavama srbskih zvaničnika, neće biti ispunjen, a samim tim će Srbija izgleda ostati u večitoj čekaonici ispred masivnih vrata, pored kojih se nalazi zvonce sa natpisom - Evropska unija. Naravno, ako se u međuvremenu neko ne predomisli, a to sigurno neće biti Evropljani.

Ratko Paić,