Moskva i Rim se dogovorili o razmeni iskustva u oblasti restauracije

Moskva i Rim su spremni da započnu direktnu razmenu iskustva u obnovi spomenika arhitekture i kulturno-istorijskih vrednosti. Takav je jedan od glavnih rezultata posete delegacije ruskih eksperata, arheologa i restauratora u italijanskoj prestonici. Oni su prošle nedelje doputovali u Rim radi učešća u Danima Moskve, koje je organizovao Departman za spoljnoekonomske i međunarodne veze Moskve.

Kako je objasnio u razgovoru sa RIA Novosti jedan od učesnika diskusija proteklih u Rimu, zamenik rukovodioca Departmana kulturnog nasleđa grada Moksve (Moskomnasledie), glavni arheolog prestonice Leonid Kondrašev, vlada Moskve pridaje veliki značaj pripremi ljudi proizvodnih struka, i u oblasti restauracije ovaj problem postaje krajnje akutan.

- Sada razmatramo mogućnost proširenja škole restauracije ne samo za arhitektonske struke, već i za sve ostale. Već razmatramo mogućnosti uključivanja italijanskih stručnjaka na objekte restauracije u Moskvi i mogućnost stažiranja naših studenata u Rimu. Principijalnu usmenu saglanost za to već smo dobili od Asocijacije restauratora Italije — rekao je zamenik šefa Moskomnasledija.

Data inicijativ bila je takođe fiksirana u programu saradnje dva grada u periodu od 2014. do 2017. godine u vreme održavanja Dana Moskve u Rimu.

Ipak da li Italija može da opravda nade položene u nju, za sada se ne zna. Bez obzira na to što na papiru vlada Republike izdvaja velika sredstva za očuvanje i održavanje u potrebnom vidu svog istorijsko-kulturnog nasleša, u realnosti stvari ne stoje previše veselo.

Na primer, arheološki kompleks Pompeje, unet u spisak svetskog nasleđa UNESKA, do danas se nalazi u žalosnom stanju. U martu ove godine vlada Italije je izdvojila dodatnih 2 miliona evra za obnovu kompleksa, pošto se tamo desila serija obrušavanja zidova drevnih građevina. Restauracioni radovi u Pompeji se vode od 2012. godine. Za njihovo izvođenje Evropska komisija je izdvojila 105 miliona evra. Novac se, naravno, troši, ipak zidovi se i dalje ruše i mnogi sumnjaju da će se situacija promeniti nabolje.

Tendencija smanjenja troškova za kulturne projekte koja se pojavila u vreme ekonomske krize, postoji do danas. Tako po podacima Federculture (Federacija preduzeća i organizacija upravljanja kulturom, turizmom, sportom i odmorom) u poslednjih 10 godina troškovi iz prihoda Rima za razvoj kulture i očuvanje istorijskih vrednosti smanjni su dvostruko. Delimično zato italijanski restauratori danas aktivno treže posao u inostranstvu, između ostalog u Rusiji, a profesija restauratora je izgubila nekadašnju privlačnost za omladinu.

Kako se očekuje, situacija može da se poboljša 22. maja kada vlada Italije usvoji dekret o hitnim merama zaštite i jačanja kulturnog nasleđa i razvoja kulutrnih manifestacija i turizma.

Prema odobrenom vladinom dekretu, sada svake godine u Italiji će se određivati, uzimajući u obzir mišljenje eksperata, spisak najznačajnijih kulturnih vrednosti kojima je potrebna obnova, uz kasnije izvođenje neophodnih radova. U dokumentu se takođe predviđa uvođenje takozvanog Art-Bonusa — izdavanje poreskog kredita (faktički oslobađanje od poreza) od 65% u roku od tri godine za privatne benificijare restauracionih radova. Ovaj pravac u Republici se aktivno razvija. Mnogi istorijski spomenici kako u prestonici, tako i van nje, bili su obnovljeni na račun stranog sponzorstva ili sponzorstva velikih italijanskih firmi. Jedan od navedenih primera takvog parnterstva države i privatnog biznisa je obnova čuvene fontane u vidu čamca Barkača Pjetra Berninija u Rimu kod Španskog stepeništa od sredstava italijanske juvelirske kuće Bulgari.