Muzeji iznad konflikta

Ruski muzeji ne osećaju demarš protiv Rusije, što dokazuju međunarodne izložbe razmene. Izuzetak je prekid takvih razmena između Rusije i SAD. Ipak uzrok za to je drugi, a ne pokušaj da se političke sankcije transponuju na kulturni prostor, pa i ovde ima primera ”proboja blokade”.

Delimični moratorijum na kulturne razmene između Rusije i SAD vezan je za davnašnji spor oko čuvene biblioteke Šnejersona. Od trenutka pravno neosnovane odluke američkog suda o povratku religioznih knjiga iz Rusije u SAD, ruski muzeji su odustali od učešća u izložbama na teritoriji ove zemlje, kako ne bi provocirali pokušaje ucene — na primer nasilno zadržavanje ruskih kulturnih vrednosti s američke strane. Zauzvrat prekinute su i američke izložbe u Rusiji, ali samo na zvaničnom nivou. Muzejski radnici umeju da se druže i dogovaraju između sebe direktno. Tako je trenutno u peterburškom Ruskom muzeju otvorena izložba iz kolekcije biblioteke Kongresa SAD Divlji Zapad u fotografijama. A u Evropi Ruski muzej primaju kao i uvek rado. Primer je neobično intresovanje za izložbu Lepota uspeha u Velikoj Britaniji. Ona je bila posvećena sovjetskom sportu odraženom u slikarstvu, grafici i skulpturi. Britnska publika je videla radove sovjetskih majstora, između ostalog poznatih kao što je Aleksandar Dejneka i Sergej Lučiškin, čije platno Parada na stadionu Dinamo bilo je reprodukovano čak na londonskim autobusima. Sećajući se toga, koordinator Nadežda Stepanova kaže:

- Izložba u Londonu bila je primljena vrlo toplo. Tema je pozitivna, bliska svakom čoveku na zemlji. Nama je došla Olga Manizer, unuka Matveja Manizera i Jelene Janson-Manizer. To su legendarni sovjetski skulptori koji su ukrašavali metro i parkove svojim predivnim radovima. Bilo je i razmatranja u londonskoj i svetskoj štampi: Večernjem Standardu, Volstrit Džornelu, Fajnenšl tajmsu — laskavi, samo pozitivni odzivi u ogormnom broju. Bilo je vrlo prijatno.

U London iz Rusije prešla je još jedna izložba koja je na proleće uspešno prikazana u Veneciji. Ona je posvećena stvaralaštvu istaknutog sovjetskog umetnika, dobitnika Gran-prija na Svetskom bijanalu u Parizu 1967. godine Viktora Popkova. Prorektor univerziteta Ka Foskari u Veneciji Silvija Bruni bila je jedan od inicijatora ove izložbe:

- Nama se učinilo da je vrlo važno da se Italijani upoznaju sa ovim umetnikom zato što, po nama, to je ključna figura za rusku umetnost. Kod nas u Italiji vrlo mnogo se dešava poslednjih godina izložbi ruske umetnosti, i ljudi to vole.

Između ostalog, italijanska tema vrlo snažno zvuči u Moskvi: u Muzeju likovnih umetnosti prikazuje se jedinstvena izložba iz zbirke Akademije Karara u Bergamu, koja predstavlja dela slikara epohe Renesanse. Direktor Muzeja likovnih umetnosti Marina Lošak podvlači:

- Mi dobijamo od tog odličnog muzeja sasvim odabrane, najvažnije stvari o kojima može samo da se sanja, uzimajući u obzir dobre prijateljske odnose ovog odličnog muzeja sa našim muzejem.

Ovih dana u Muzeju likovnih umetnosti mogu da se vide i remek-dela flamanskog slikarstva iz zbirke kneza Lihtenštajnskog, u peterburškom Ermitažu — izložba iz Holandije Viljem Drugi — kralj umetnoti, a Muzeji Moskovskog Kremlja se pripramaju da prime raritete bogate umetničke zbirke jedne od najuticajnijih porodica evropske aristokratije — Esterhazi. Tako da ni ne miriše na sankcije.

Olga Bufrova,