Музеји изнад конфликта

Руски музеји не осећају демарш против Русије, што доказују међународне изложбе размене. Изузетак је прекид таквих размена између Русије и САД. Ипак узрок за то је други, а не покушај да се политичке санкције транспонују на културни простор, па и овде има примера ”пробоја блокаде”.

Делимични мораторијум на културне размене између Русије и САД везан је за давнашњи спор око чувене библиотеке Шнејерсона. Од тренутка правно неосноване одлуке америчког суда о повратку религиозних књига из Русије у САД, руски музеји су одустали од учешћа у изложбама на територији ове земље, како не би провоцирали покушаје уцене — на пример насилно задржавање руских културних вредности с америчке стране. Заузврат прекинуте су и америчке изложбе у Русији, али само на званичном нивоу. Музејски радници умеју да се друже и договарају између себе директно. Тако је тренутно у петербуршком Руском музеју отворена изложба из колекције библиотеке Конгреса САД Дивљи Запад у фотографијама. А у Европи Руски музеј примају као и увек радо. Пример је необично интресовање за изложбу Лепота успеха у Великој Британији. Она је била посвећена совјетском спорту одраженом у сликарству, графици и скулптури. Бритнска публика је видела радове совјетских мајстора, између осталог познатих као што је Александар Дејнека и Сергеј Лучишкин, чије платно Парада на стадиону Динамо било је репродуковано чак на лондонским аутобусима. Сећајући се тога, координатор Надежда Степанова каже:

- Изложба у Лондону била је примљена врло топло. Тема је позитивна, блиска сваком човеку на земљи. Нама је дошла Олга Манизер, унука Матвеја Манизера и Јелене Јансон-Манизер. То су легендарни совјетски скулптори који су украшавали метро и паркове својим предивним радовима. Било је и разматрања у лондонској и светској штампи: Вечерњем Стандарду, Волстрит Џорнелу, Фајненшл тајмсу — ласкави, само позитивни одзиви у огормном броју. Било је врло пријатно.

У Лондон из Русије прешла је још једна изложба која је на пролеће успешно приказана у Венецији. Она је посвећена стваралаштву истакнутог совјетског уметника, добитника Гран-прија на Светском бијаналу у Паризу 1967. године Виктора Попкова. Проректор универзитета Ка Фоскари у Венецији Силвија Бруни била је један од иницијатора ове изложбе:

- Нама се учинило да је врло важно да се Италијани упознају са овим уметником зато што, по нама, то је кључна фигура за руску уметност. Код нас у Италији врло много се дешава последњих година изложби руске уметности, и људи то воле.

Између осталог, италијанска тема врло снажно звучи у Москви: у Музеју ликовних уметности приказује се јединствена изложба из збирке Академије Карара у Бергаму, која представља дела сликара епохе Ренесансе. Директор Музеја ликовних уметности Марина Лошак подвлачи:

- Ми добијамо од тог одличног музеја сасвим одабране, најважније ствари о којима може само да се сања, узимајући у обзир добре пријатељске односе овог одличног музеја са нашим музејем.

Ових дана у Музеју ликовних уметности могу да се виде и ремек-дела фламанског сликарства из збирке кнеза Лихтенштајнског, у петербуршком Ермитажу — изложба из Холандије Виљем Други — краљ уметноти, а Музеји Московског Кремља се припрамају да приме раритете богате уметничке збирке једне од најутицајнијих породица европске аристократије — Естерхази. Тако да ни не мирише на санкције.

Олга Буфрова,