„Žuto-plava kuća“: ima li „crnih transplantologa“ u Ukrajini?

Pretpostavlja se da su leševi s izvađenim organima kod Odese – izbeglice iz jugoiostočne Ukrajine. Slična slika se zapaža u jurišnom napadu kod Slavjanska. Mesta na kojima su sahranjeni „prazni ljudi“ pronađena su u Luganskoj oblasti. To je ono što saopštavaju mediji pozivajući se na očevice.

Provladine snage i Narodna vojska se međusobno optužuju za to da u Ukrajini deluje specijalna grupa ljudi koja se bavi „crnom transplantologijom“, pri čemu se ne isključuje varijanta da su u pitanju lekari „sa strane“.

Šta je to – posledica neizbežne za svaki konflikt “fog of war”, ili ozloglašena „magla rata“ jednostavno predstavlja dobar paravan za činjenje zločina? Nećemo odgovoriti na ovo pitanje. Makar zbog toga što, po rečima naših sagovornika, do određenog trenutka ne može da se govori o konkretnim stvarima: inače se mogu dovesti u opasnost obavešteni ljudi koji se nalaze u Ukrajini i njihove porodice.

Međutim, u razgovoru s „Glasom Rusije“ glavni urednik „Bele knjige“, zbornika svedočanstava o zločinima kijevskog režima, Kiril Belošicki, i kopredsednik Narodnog fronta Novorosije, Konstantin Dolgov, naveli su niz zapažanja na osnovu kojih se može govoriti o tome da se ne može isključiti „kosovski scenario“.

Konstantin Dolgov: Sponzori kaznene ekspedicije na jugoistoku su ukrajinski oligarsi, pre svega Igor Kolomojski. Operacija je skupa i sasvim je logično da nameravaju da svedu na minimum svoje gubitke. A da ne govorimo o tome da će svaki oligarh učiniti sve kako bi izvukao maksimalnu dobit iz svakog „komercijalnog poduhvata“. Idemo dalje. Svakodnevno na bojnim poljima gine i zadobija teške rane na desetine ukrajinskih vojnika. Oni tamo ratuju nezakonito, jer je u Ukrajini izvršena i još uvek traje nelegitimna mobilizacija. Ukrajinski vojnici koji se fizički nalaze u Donbasu po dokumentima mogu biti u jedinicama za obuku na sasvim drugom mestu. Šta da se radi ako je neki vojnik poginuo ili ako je teško ranjen? Isto što rade zločinci kad izvrše zločin – treba se osloboditi tela. To je jedini način da vlasti u Kijevu izbegnu odgovornost za nezakonitu mobilizaciju.

Dobro, ali onda se postavlja pitanje transporta...

Konstantin Dolgov: Ako se pored zone borbenih dejstava nalaze aerodromi, ranjenici ili ljudski organi se vrlo lako mogu odvesti na sigurno mesto. Pogledajte kako se očajnički ukrajinski dželati bore za kontrolu nad poletno-sletnim stazama, što po našem mišljenju nije povezano samo sa sasvim očiglednim strateškim zadacima. Na aerodrome koji se nalaze pod njihovom kontrolom neprestano sleću i s njih poleću transportni avioni. Šta prevoze? Takođe – istaći ću – pojavile su se informacije o tome da su se na svetskom tržištu organa pojavili novi igrači, koji „dampinguju“, odnosno „robu“ prodaju po nižim cenama od drugih učesnika na crnom tržištu. Ove informacije temeljno proveravamo. Kasnije će sva svedočanstva obrađivati pravna grupa našeg projekta „Bela knjiga“.

Pitanje za glavnog urednika „Bele knjige“ Kirila Belošickog – kako se odvija rad na njoj:

Kiril Belošicki: Beležimo zločine, kvalifikujemo ih u skladu s međunarodnim zakonima. Ljudi koji su nastradali u ovom konfliktu treba jasno da znaju da će pravda pobediti, za to je potrebno da sasvim konkretni ljudi, slično kao što je bilo u Nirnbergu, budu kažnjeni – a mi mislimo da suđenje treba da se odvija u Slavjansku.

Konstantine, kako možete da prokomentarišete informacije o tome da žrtve „crnih transplantologa“ postaju narodni dobrovoljci i mirno stanovništvo?

Konstantin Dolgov: „Crnim transplantolozima“ je svejedno koga će iskoristiti kao „sirovinu“. Ako dobrovoljci dospevaju u zarobljeništvo, a zatim netragom nestaju, logično je pretpostaviti da ih je mogla zadesiti ovakva sudbina. Što se tiče mirnog stanovništva, skoro svaki dan dobijamo informacije o tome da u Donbasu nestaju deca. Proveravamo ove činjenice, pokušavamo da utvrdimo: gde su, da li su živa, da nisu postala žrtve trgovaca decom.

U kontekst našeg razgovora se uklapa i skandal datiran aprilom ove godine kad je kijevsku mrtvačnicu i krematorijum zaposela „stotina“ samoodbrane Majdana. Po zvaničnoj verziji – „za istraživanje eventualnog sakrivanja tragova masovnih ubistava koja su počinili pripadnici snaga za vreme uličnih bitaka u Kijevu“. Po drugoj verziji – tamo su spaljivana tela ljudi koji su nastradali od raspojasanosti samih učesnika u Majdanu. Pošto nije bio dozvoljen pristup ni lekarima, ni organima reda, nije moguće proveriti verziju o tome da li su tamo prvo radili „crni transplantolozi“. A ona postoji.

Kiril Belošicki: Postavlja se pitanje – zašto je trebalo osvajati mrtvačnice? Vidimo kako se s razvojem medicine u zonama sukoba zločinima kao što su trgovina drogom i pljačke, pridružila i „crna transplantologija“. Ako se takve operacije mogu obavljati u skoro terenskim uslovima, mrtvačnice i bolnice su tim pre idealna mesta za to. Ali, specifičnost ovakvih zločina je u tome što za njih ne smeju postojati svedoci, svedoci su uvek saučesnici: hirurzi, čuvari, oni koji obezbeđuju transport. Ipak, nema takvih zločina posle kojih ne bi ostali tragovi. A za „crnu transplantologiju“ je, po mom mišljenju, čak i doživotna zatvorska kazna – previše blaga mera.

Timur Blohin,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut