Ekspert: možda nije ni bilo direktnog sudara između „Buka“ i „Boinga“

U četvrtak je sve zapanjila vest o padu Boinga-777 aviokopanije Malaysia Airlines koji je prevozio 280 putnika i 15 članova posade. Avion je po zvaničnim podacima srušila raketa „Buk“ na teritoriji granice između Ukrajine i Rusije na putu od Holandije do Malezije.

O ovoj raketi danas razgovaramo s iženjerom i novinarom Nelsonom Franciskom Duringom, urednikom sajta Defesanet, stručnjakom za tematiku koja se odnosi na oružje.

Kakva je to raketa „Buk“ koja je oborila malezijski avion?

- Raketa „Buk“ je naslednik raketa „Kub“, koje su postale poznate u toku sukoba na Bliskom istoku, ona ima dijapazon visine do 12 hiljada metara. U potpunosti je u stanju da na maksimalnoj udaljenosti obori avion koji leti na visini krstarice i koju koriste komercijalne aviolinije – 12-14 hiljada metara.

Da li je sudar ove rakete s letelicom fatalan?

- Do direktnog sudara uopšte ne mora da dođe. Mnogi smatraju da raketa obavezno mora da se sudari s letelicom. Ona ima senzore za približavanje. Ako senzor utvrdi da je cilj blizu, raketa eksplodira i razbacuje parčiće metala na sve strane. Parčići i sama eksplozija su dovoljni za nezaštićen komercijalni avion.

Mnogi se pitaju da li je kapetan aviona mogao da promeni maršrutu, jer cele nedelje su objavljivane vesti o sukobima na granici između Ukrajine i Rusije, o pucnjevima i projektilima koji su padali na teritoriju Rusije. Da li je u ovom slučaju kapetan letelice samovoljno mogao da promeni maršrutu leta?

- Ne znam da li je dobio obaveštenje od međunarodnih vazdušnih vlasti ili od izvora povezanog s UN o tome da se na putu do destinacije nalazi problematičan region. Ali čak i ako se na nekoj teritoriji odvija sukob, avion leti na određenoj visini. Znalo se za portativne raketne uređaje. Ove rakete imaju dijapazon visine do 2-4 hiljade metara. Dakle, to je bio prilično velik bezbedan prostor. Nije trebalo da bude problema. Da je zbog nečega kapetan promenio maršrutu morao bi o tome da obavesti lokalne vlasti. Bio bi usvojen specijalni plan za promenu maršrute, jer postoje zone iznad kojih je let zabranjen zbog bezbednostnih razloga. Nuklearni reaktori ili teritorije vezane za osiguranje vojne bezbednosti, s vojnim kretanjima. Kapetan letelice je imao tačan plan puta i visine koju mora da poštuje. Sva identifikacija aviona, broj aviona, prepoznatljiv znak MalaysiaAirlines, sve je to odlično prikazano na radarima.

A da je avion leteo pravom linijom, da li je mogao da izbegne let iznad teritorije Ukrajine i Rusije?

Kad gledamo nebo čini nam se da je ono čisto i da se na njemu ništa ne dešava. A nije tako. Postoji mnoštvo snažnih vazdušnih struja, koje utiču na vazdušnu navigaciju. Najpoznatiji slučaj su tihookeanski letovi, kad avioni poleću, na primer, iz Japana ili iz Vladivostoka i kreću prema SAD, oni prave krug skoro do Južnog ili Severnog pola, pa se vraćaju. Zato što iznad Tihog okeana preovladavaju vetrovi koji duvaju iz SAD u pravcu Azije. Ovo se dešava u različitim regionima. Ista takva stvar se može dešavati u zonama podrške. U nekim regionima nije tako moćna podrška radara ili nema dovoljno pomoćnih poletno-sletnih staza. Postoje i politički razlozi: zemlja može da zatvori svoj vazdušni prostor za letove, u tom slučaju je treba zaobići. Tako da postoje metereološki i politički uslovi zbog kojih je ponekad let direktnom linijom nemoguć.

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut