„Nabuko” više od gasovoda

Džinovski projekat, kojim će se preko pet zemlja transportovati gorivo iz Kaspijskog regiona i Bliskog istoka, treba da ublaži preveliku zavisnost Zapadne Evrope od ruskog prirodnog gasa
Specijalno za „Politiku”
Istanbul, 13. jula – Premijeri Bugarske, Rumunije, Mađarske, Austrije i domaćina Turske su juče u Ankari potpisali sporazum o izgradnji gasovoda „Nabuko”. Osim Evropske unije, ovaj veliki projekat bezrezervno podržava i Bela kuća, čija je delegacija takođe stigla u tursku prestonicu. Lokalni mediji tvrde da je u Ankaru bio pozvan i ruski premijer Vladimir Putin, ali se Moskva nije odazvala tom pozivu. Tako nešto se i moglo očekivati pošto Rusija planira izgradnju gasovoda Južni tok, koji će jednim delom ići gotovo istom trasom.

– Ovo je istorijski trenutak. Mi danas preduzimamo veoma važan potez za naše zemlje, za prijateljstvo i mir, za blagostanje budućih generacija – naglasio je domaćin skupa premijer Tajip Erdogan.

Nabuko je mnogo više od gasovoda. To je strateška odluka. Ideja o o tom gasovodu je stara sedam godina. Ali, pregovori su ubrzani tek posle rusko-ukrajinskog „gasnog rata”, zbog koga je pre dve godine, a i prošle zime, pola Zapadne Evrope strahovalo da će se smrzavati. To je nametnulo potrebu za smanjenjem prevelike zavisnosti od ruskog gasa, koja se kreće oko 25 procenata. Kada se kompletno završi, kako se planira 2014. godine, njime bi trebalo da se transportuje 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To je prema nekim računicama oko pet odsto potreba Zapadne Evrope. Jučerašnji sporazum se može se posmatrati i kao ishitreni potez zainteresovanih strana, budući da još nije jasno čiji će se prirodni gas njime transportovati. Pominju se Azerbejdžan, Turkmenistan, Kazahstan, Irak, Egipat pa i Rusija. Do kraja se ne isključuju ni nalazišta u Iranu, što zavisi od toga da li će u međuvremenu Teheran i Vašington normalizovati međusobne odnose.

„Nabuko” će, kako se računa, koštati osam milijardi evra. To je zasad okvirni ram u koji tek treba da se ugrade mnoge finansijske konstrukcije, o čemu će se razgovarati iduće godine. U međunarodnom konzorcijumu za sada su turski „Botaš”, bugarski „Bulgargas”, rumunski „Transgas”, mađarski MOL, austrijski OMV, i nemački RWE.

U Ankari zadovoljno trljaju ruke, jer je Turska postala nezaobilazna stanica u snabdevanju Zapada naftom i gasom. Preko Anadolije već idu dva velika naftovoda: Baku–Tbilisi–Džejhan (turska mediteranska obala) i Kirkuk (severni Irak–Džejhan). „Nabuko” će Ankari otvoriti vrata za energetsku saradnju sa EU, što će u pregovorima o njenom ulasku u Uniju, pre ili kasnije, otvoriti poglavlje o energetici, koje je dosad blokirao Kipar.

Gasovod dužine 3.300 kilometara, većim delom će ići preko Anadolije. Već se prave kalkulacije po kojima će Turskoj od taksa i usluga godišnje stizati oko 400 miliona dolara. Očekuje se da taj projekat otvori i mnoga nova radna mesta.

Vojislav Lalić
[objavljeno: 14/07/2009]