„Набуко” више од гасовода

Џиновски пројекат, којим ће се преко пет земља транспортовати гориво из Каспијског региона и Блиског истока, треба да ублажи превелику зависност Западне Европе од руског природног гаса
Специјално за „Политику”
Истанбул, 13. јула – Премијери Бугарске, Румуније, Мађарске, Аустрије и домаћина Турске су јуче у Анкари потписали споразум о изградњи гасовода „Набуко”. Осим Европске уније, овај велики пројекат безрезервно подржава и Бела кућа, чија је делегација такође стигла у турску престоницу. Локални медији тврде да је у Анкару био позван и руски премијер Владимир Путин, али се Москва није одазвала том позиву. Тако нешто се и могло очекивати пошто Русија планира изградњу гасовода Јужни ток, који ће једним делом ићи готово истом трасом.

– Ово је историјски тренутак. Ми данас предузимамо веома важан потез за наше земље, за пријатељство и мир, за благостање будућих генерација – нагласио је домаћин скупа премијер Тајип Ердоган.

Набуко је много више од гасовода. То је стратешка одлука. Идеја о о том гасоводу је стара седам година. Али, преговори су убрзани тек после руско-украјинског „гасног рата”, због кога је пре две године, а и прошле зиме, пола Западне Европе страховало да ће се смрзавати. То је наметнуло потребу за смањењем превелике зависности од руског гаса, која се креће око 25 процената. Када се комплетно заврши, како се планира 2014. године, њиме би требало да се транспортује 30 милијарди кубних метара гаса годишње. То је према неким рачуницама око пет одсто потреба Западне Европе. Јучерашњи споразум се може се посматрати и као исхитрени потез заинтересованих страна, будући да још није јасно чији ће се природни гас њиме транспортовати. Помињу се Азербејџан, Туркменистан, Казахстан, Ирак, Египат па и Русија. До краја се не искључују ни налазишта у Ирану, што зависи од тога да ли ће у међувремену Техеран и Вашингтон нормализовати међусобне односе.

„Набуко” ће, како се рачуна, коштати осам милијарди евра. То је засад оквирни рам у који тек треба да се уграде многе финансијске конструкције, о чему ће се разговарати идуће године. У међународном конзорцијуму за сада су турски „Боташ”, бугарски „Булгаргас”, румунски „Трансгас”, мађарски МОЛ, аустријски ОМВ, и немачки РWЕ.

У Анкари задовољно трљају руке, јер је Турска постала незаобилазна станица у снабдевању Запада нафтом и гасом. Преко Анадолије већ иду два велика нафтовода: Баку–Тбилиси–Џејхан (турска медитеранска обала) и Киркук (северни Ирак–Џејхан). „Набуко” ће Анкари отворити врата за енергетску сарадњу са ЕУ, што ће у преговорима о њеном уласку у Унију, пре или касније, отворити поглавље о енергетици, које је досад блокирао Кипар.

Гасовод дужине 3.300 километара, већим делом ће ићи преко Анадолије. Већ се праве калкулације по којима ће Турској од такса и услуга годишње стизати око 400 милиона долара. Очекује се да тај пројекат отвори и многа нова радна места.

Војислав Лалић
[објављено: 14/07/2009]