Porošenko nameće Zapad i katolicizam, pravoslavna Ukrajina priziva svog Apisa

U uslovima sadašnje „antiterorističke operacije”, žuto-plave trake izabrane su za galicijske simbole, za „katolički” deo. Ali, za pravoslavno stanovništvo Ukrajine,  koje ne podržava evropske interese hunte, žuto-plave zastave su simboli „veselog” nacizma.
        
U nastojanju da pravoslavnoj državi nakaleme katoličke orijentire, pučisti koji su zauzeli vlast čine ozbiljnu grešku. Prividno demokratska Evropa, spolja kozmetički doterana, još uvek živi sledeći principe ciničnog Bizmarka.
        
Zapadno poimanje sveta – katoličko poimanje – danas dozvoljava moralnu žrtvu u ime ličnog blagostanja, u ime dominacije.
        
Zapadno katoličko poimanje stimuliše životinjsku konkurenciju. U borbi za prvo mesto na ovom ili onom poprištu - sva sredstva su dobra. Važan je samo krajnji rezultat: dali ćeš postati glavno lice ili nastaviti da životariš.
        
Onome ko stekne poziciju ili bogatstvo - automatski se opravdava svaki imidž. On neće biti osuđen čak i ako je visoki status stekao paljbom i pljačkom. „Preživljava najjači” – to je potvrđena pozicija savremenog zapadnog društva.
        
Svedozvoljenost u ime individualnog blagostanja.
        
Pravoslavlje ne prihvata duševnu žrtvu u ime položaja u društvu. Pravoslavlje osuđuje krađu, ubistvo i praznoslovlje u ime sitnog ličnog interesa.
        
Oni koji uzeše vlast u Ukrajini, svojim primerom očigledno pokazuju sklonost za takvu vrstu delovanja. Radi lične koristi, proevropska oligarhijska klika neće se ni pred čim zaustaviti. Za njih ne postoji ništa sveto.
        
Ipak, u nastojanju da se što brže rastanu sa „ostacima” prošlosti, evrooligarsi su zaboravili da pravoslavna Ukrajina – nije katolička Galicija. Pučisti svesno podstiču ofanzivu katolicizma ne razmišljajući o posledicama.
        
Kao što pokazuje istorija, okrutni pokušaji da se „pokatoliči” pravoslavno stanovništvo nisu vodili ničem dobrom. Dovoljno je setiti se neslavnog srbskog monarha Obrenovića koji je za ljubav katoličke Austrije pokušao da stane na grlo pravoslavne slovenske pesme.
        
Ako je „Desni sektor” u rukama Zapada samo beživotni instrument koji izvršava komande na zvižduk, onda delovanje istinski idejnih, radikalno raspoloženih organizacija nalik na onu Crnu ruku koja je svrgnula proaustrijskog Obrnovića niko nije pravilnikom propisao. Jer, nema nezadrživije i jedinstvenije sile od pravoslavlja koje brani sopstvenu veru.
        
Upravo zbog toga ne bi smetalo pučistima da se u svom nastojanju da se što brže integrišu, da stanu na katolički kolosek, prisete minulih grešaka kralja Obrenovića koje je „istakao” srbski verni podanik Dragutin Apis.
        
Razume se, nova ukrajinska vlada razmišljaće o odbrani. Patriotske vrpce i paradne povorke poslužiće jednom cilju – da se iskorene raspoloženja nepoželjna za evro-oligarijski klan. Oni će pokušati da prošire istomišljeništvo. Ali, da li će takav korak opravdati sam sebe?
        
Dok svečani Majdan proslavlja nezavisnost, na Jugoistoku je proglašen dan žalosti. A ubistva koja je izazvala nova vlast dešavaju se uz šum žuto-plave zastave. Uobičajene boje za ukrajinsku državu više nisu reprezentativne.
        
U uslovima sadašnje ATO žuto – plave trake izabrane su za galicijske simbole, za „katolički” deo. Ali, za pravoslavno stanovništvo Ukrajine, koje ne podržava evropske interese hunte, žuto-plave zastave su simboli „veselog” nacizma.
        
I, što je veća sila delovanja prozapadnih atributa sa katoličkim ukusom nacizma, utoliko je veća sila otpora slovenske pravoslavne zajednice. Verovatnoća nastajanja ortodoksnih kontra-organizacija u takvim uslovima znatno se povećava.
        
Zanimljivo je: šta će tada hunta moći da suprotstavi objedinjenom gnevu ukrajinskog pravoslavlja?


Autor: Jan Serebrjanski, glavni urednik portala primochka.kiev.ua