Kriza Obamine strategije za Avganistan

 Avganistanski predsednik Karzai pozvao je juče sugrađane da prekinu proteste, uprkos tome što je njihov gnev zbog spaljivanja Korana u NATO vojnoj bazi u Bagramu, kako je rekao, „legitiman i opravdan“. Ali razvoj događaja u Kabulu i drugim gradovima u poslednja tri dana pokazuje da bi ovaj događaj mogao da bude i katalizator nekih većih promena u već najdužem ratu koji je Amerika vodila u svojoj istoriji.

Masovni protesti su već doneli 29 žrtava među Avganistancima, ali subotnje ubistvo dva visoka američka oficira, majora i pukovnika, na njihovim radnim mestima u avganistanskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, po svemu sudeći je vododelnica, jer je posle toga usledila naredba o povlačenju svih NATO savetnika i instruktora iz institucija avganistanske vlade.

Tih nekoliko stotina oficira i drugih eksperata su ključni elemenat Obamine strategije o postepenom prepuštanju bezbednosnih odgovornosti domaćim snagama, uz nadzor i obuku. To treba da stvori uslove da se američki i drugi strani vojnici povuku do kraja 2014, mada će „borbene aktivnosti“ biti obustavljene već do kraja ove godine.

Još neimenovane američke oficire ubio je, ušavši u njihovu kancelariju u ministarstvu koje se smatra jednim od najbezbednijih, niži funkcioner avganistanske obaveštajne službe. Pucao im je direktno u glave. Motiv je očigledno bio osveta, jer ovdašnji mediji prenose izveštaje iz Kabula da je on neko vreme proveo u verskim školama u susednom Pakistanu.

Mera generala Alena je formalno privremena, ali je teško zamisliti da će posle svega biti moguće prevazići dramatično prošireni jaz nepoverenja između Avganistanaca i stranaca i omogućiti da se NATO oficiri ubuduće osećaju koliko toliko bezbednim u očigledno neprijateljskom okruženju.

Spaljivanje nepoznatog broja primeraka Korana i drugih knjiga iz biblioteke vojnog zatvora u Bagramu – ti primerci najsvetije knjige muslimana na lomaču su poslati zato što su na marginama njihovih stranica zatvorenici ispisivali džihadističke parole – bio je neoprezan i nepromišljen potez, ali ta varnica je pala na zapaljivo tle. Uprkos velikom trudu da pridobiju „duše i umove“ Avganistanaca i u tu svrhu potrošenim stotinama milijardi dolara, Amerikanci se tamo i dalje doživljavaju kao okupatori i nevernici kojima što pre treba videti leđa.

Incident je takođe došao i u veoma nezgodno vreme, kada NATO zaokružuje detaljne planove za okončanje tog rata koji treba da budu overeni na samitu Alijanse koji se u maju održava u Čikagu.

Obama se zbog spaljivanja Korana izvinuo predsedniku Karzaiju, Pentagon je naredio istragu i kažnjavanje počinilaca, u svim jedinicama je hitno organizovana dodatna obuka o veri i tradicijama Avganistana, ali sve to ne može da popravi utisak o tome da se otuđenost između domaćina i nezvanih gostiju posle dekade ratovanja protiv pobunjenih talibana drastično povećava.

Obamino izvinjenje izazvalo je komplikacije i njegovoj kampanji da u novembru osvoji drugi mandat, pruživši nove argumente republikanskim kandidatima za predsedničku nominaciju koji su i dosad tvrdili da je on već odavno predsednik „koji se po svetu izvinjava zbog Amerike, umesto da se izvini Americi“.

Ono od čega se u Vašingtonu posebno strahuje, to je mogućnost da se protesti rašire i na druge islamske zemlje i stvori situacija slična onoj posle objavljivanja karikatura proroka Muhameda u jednom skandinavskom listu 2005.

Ako se to dogoditi, biće udarac i jednom od Obaminih spoljnopolitičkih prioriteta: popravljanju odnosa sa muslimanskim svetom. Jer incident sa spaljivanjem Korana, prema oceni Ed Huseina, istraživača u vašingtonskom Savetu za spoljnopolitičke odnose, talibani će iskoristiti za svoju propagandu da je glavni cilj Amerikanaca „da ponize Avganistance, islam i muslimane“.