Криза Обамине стратегије за Авганистан

 Авганистански председник Карзаи позвао је јуче суграђане да прекину протесте, упркос томе што је њихов гнев због спаљивања Корана у НАТО војној бази у Баграму, како је рекао, „легитиман и оправдан“. Али развој догађаја у Кабулу и другим градовима у последња три дана показује да би овај догађај могао да буде и катализатор неких већих промена у већ најдужем рату који је Америка водила у својој историји.

Масовни протести су већ донели 29 жртава међу Авганистанцима, али суботње убиство два висока америчка официра, мајора и пуковника, на њиховим радним местима у авганистанском Министарству унутрашњих послова, по свему судећи је вододелница, јер је после тога уследила наредба о повлачењу свих НАТО саветника и инструктора из институција авганистанске владе.

Тих неколико стотина официра и других експерата су кључни елеменат Обамине стратегије о постепеном препуштању безбедносних одговорности домаћим снагама, уз надзор и обуку. То треба да створи услове да се амерички и други страни војници повуку до краја 2014, мада ће „борбене активности“ бити обустављене већ до краја ове године.

Још неименоване америчке официре убио је, ушавши у њихову канцеларију у министарству које се сматра једним од најбезбеднијих, нижи функционер авганистанске обавештајне службе. Пуцао им је директно у главе. Мотив је очигледно био освета, јер овдашњи медији преносе извештаје из Кабула да је он неко време провео у верским школама у суседном Пакистану.

Мера генерала Алена је формално привремена, али је тешко замислити да ће после свега бити могуће превазићи драматично проширени јаз неповерења између Авганистанаца и странаца и омогућити да се НАТО официри убудуће осећају колико толико безбедним у очигледно непријатељском окружењу.

Спаљивање непознатог броја примерака Корана и других књига из библиотеке војног затвора у Баграму – ти примерци најсветије књиге муслимана на ломачу су послати зато што су на маргинама њихових страница затвореници исписивали џихадистичке пароле – био је неопрезан и непромишљен потез, али та варница је пала на запаљиво тле. Упркос великом труду да придобију „душе и умове“ Авганистанаца и у ту сврху потрошеним стотинама милијарди долара, Американци се тамо и даље доживљавају као окупатори и неверници којима што пре треба видети леђа.

Инцидент је такође дошао и у веома незгодно време, када НАТО заокружује детаљне планове за окончање тог рата који треба да буду оверени на самиту Алијансе који се у мају одржава у Чикагу.

Обама се због спаљивања Корана извинуо председнику Карзаију, Пентагон је наредио истрагу и кажњавање починилаца, у свим јединицама је хитно организована додатна обука о вери и традицијама Авганистана, али све то не може да поправи утисак о томе да се отуђеност између домаћина и незваних гостију после декаде ратовања против побуњених талибана драстично повећава.

Обамино извињење изазвало је компликације и његовој кампањи да у новембру освоји други мандат, пруживши нове аргументе републиканским кандидатима за председничку номинацију који су и досад тврдили да је он већ одавно председник „који се по свету извињава због Америке, уместо да се извини Америци“.

Оно од чега се у Вашингтону посебно страхује, то је могућност да се протести рашире и на друге исламске земље и створи ситуација слична оној после објављивања карикатура пророка Мухамеда у једном скандинавском листу 2005.

Ако се то догодити, биће ударац и једном од Обаминих спољнополитичких приоритета: поправљању односа са муслиманским светом. Јер инцидент са спаљивањем Корана, према оцени Ед Хусеина, истраживача у вашингтонском Савету за спољнополитичке односе, талибани ће искористити за своју пропаганду да је главни циљ Американаца „да понизе Авганистанце, ислам и муслимане“.