Najdublje jezero na Zemlji postaje sve pliće

Nivo vode u jezeru Bajkal pao je za 40 centimetara u poređenju sa pokazateljem iz 2013. godine. Još malo i biće dostignut kritički nivo od 456 metara nadmorske visine, posle čega u ekosistemu najdubljeg i najčistijeg jezera na planetu mogu da počnu nepovratne promene.

Nivo vode u Bajkalu danodnoćno posmatraju ruske vanredne službe. Nije šala – akumulacija jedne četvrtine čitave slatke vode na Zemlji naglo se smanjuje. U priobalnim selima presušuju bunari. Voda se povukla sa tresetišta. Još 8 centimetara niže i voda iz jezera neće više smeti da se koristi u privredne svrhe, upozorava rukovodilac Bajkalskog programa Grinpis Rusija Arkadnij Ivanov.

- U prvom redu to će ugroziti ribne resurse. Pošto će plitka voda na kraju postati obala. I one ribe koje se mreste u Bajkalu, izgubiće mesta za mrešćenje, a one koje se mreste u rekama, izgubiće mesta gde odgajaju mladice. Pored toga, ovo može da utiče na ptice koje se gnjezde u dolini reke Selenge. Sa socijalne tačke gledišta takođe je opasnost što može da nestane voda u bunarima i da se pojave teškoće sa gašenjem požara, između ostalog tresetišta.

Prema mišljenju naučnika, ova situacija je nastala iz dva razloga. Prvi je prirodni. Zima je prošle godine bila sa malo snega, leto prilično suvo. Pritoke Bajkala nisu dobile dovoljno vlage, kako bi podržale nivo vode u jezeru. Drugi razlog je ljudski faktor. Sinoptičari koji predviđaju vreme mesecima unapred, pogrešili su sa prognozom kišnog leta i jeseni. Zato su hidroenergetičarima dozvolili da smanje nivo u akumulacijama za 20% iznad običnog. Ali umesto kiša nastupila je suša i nivo vode u Bajkalu nije mogao da se obnovi, počeo je nezadržvio da pada. Ova stiuacija još jednom treba da podseti čoveka na njegovu odgovornost pred prirodom.

Posebnu pažnju na dešavanja treba da obrati Mongolija i one zemlje i organizacije koje lobiraju mongolske projekte vezane za Bajkal, smatra rukovodilac Bajkalskog programa Grinpis Rusija Arkadij Ivanov.

- Kao što se zna, sada je Mongolija počela da projektuje izgradnju brane upravo na samom toku reke Selenge koja se uliva u Bajkal, kao i na njenim protokama. Na primer, postoji projekat hidrocentrale Šuren i drugi po ozbiljnosti projekat prebacivanja vode sa reke Orhon, koja je pritoka Selenge, u pustinju Gobi. Ako ovi projekti budu realizovani, to može ozbiljno da se odrazi na vodostaj Selenge, i na Bajkal.

Što se tiče aktuelne situacije na Bajkalu, naučnici smatraju da za sada nema osnove da se govori o ekološkoj katastrofi. Takva situacija će trajati do aprila. A zatim će početi otapanje snegova, Bajkal će ponovo početi da se puni vodom, i ako bude sreće, njegove obale će se vratiti na prethodne granice.

Tatjana Tabunova,