Најдубље језеро на Земљи постаје све плиће

Ниво воде у језеру Бајкал пао је за 40 центиметара у поређењу са показатељем из 2013. године. Још мало и биће достигнут критички ниво од 456 метара надморске висине, после чега у екосистему најдубљег и најчистијег језера на планету могу да почну неповратне промене.

Ниво воде у Бајкалу данодноћно посматрају руске ванредне службе. Није шала – акумулација једне четвртине читаве слатке воде на Земљи нагло се смањује. У приобалним селима пресушују бунари. Вода се повукла са тресетишта. Још 8 центиметара ниже и вода из језера неће више смети да се користи у привредне сврхе, упозорава руководилац Бајкалског програма Гринпис Русија Аркадниј Иванов.

- У првом реду то ће угрозити рибне ресурсе. Пошто ће плитка вода на крају постати обала. И оне рибе које се мресте у Бајкалу, изгубиће места за мрешћење, а оне које се мресте у рекама, изгубиће места где одгајају младице. Поред тога, ово може да утиче на птице које се гњезде у долини реке Селенге. Са социјалне тачке гледишта такође је опасност што може да нестане вода у бунарима и да се појаве тешкоће са гашењем пожара, између осталог тресетишта.

Према мишљењу научника, ова ситуација је настала из два разлога. Први је природни. Зима је прошле године била са мало снега, лето прилично суво. Притоке Бајкала нису добиле довољно влаге, како би подржале ниво воде у језеру. Други разлог је људски фактор. Синоптичари који предвиђају време месецима унапред, погрешили су са прогнозом кишног лета и јесени. Зато су хидроенергетичарима дозволили да смање ниво у акумулацијама за 20% изнад обичног. Али уместо киша наступила је суша и ниво воде у Бајкалу није могао да се обнови, почео је незадржвио да пада. Ова стиуација још једном треба да подсети човека на његову одговорност пред природом.

Посебну пажњу на дешавања треба да обрати Монголија и оне земље и организације које лобирају монголске пројекте везане за Бајкал, сматра руководилац Бајкалског програма Гринпис Русија Аркадиј Иванов.

- Као што се зна, сада је Монголија почела да пројектује изградњу бране управо на самом току реке Селенге која се улива у Бајкал, као и на њеним протокама. На пример, постоји пројекат хидроцентрале Шурен и други по озбиљности пројекат пребацивања воде са реке Орхон, која је притока Селенге, у пустињу Гоби. Ако ови пројекти буду реализовани, то може озбиљно да се одрази на водостај Селенге, и на Бајкал.

Што се тиче актуелне ситуације на Бајкалу, научници сматрају да за сада нема основе да се говори о еколошкој катастрофи. Таква ситуација ће трајати до априла. А затим ће почети отапање снегова, Бајкал ће поново почети да се пуни водом, и ако буде среће, његове обале ће се вратити на претходне границе.

Татјана Табунова,