Sve knjige nam idu u goste

60 zemalja sveta predstavlja svoju produkciju na Moskovskom međunarodnom sajmu knjiga koji se otvara 1. septembra.
 

23. po redu, aktuelni moskovski sajam okupio je više od 200 hiljada izdanja iz raznih zemalja. Njegov obim nije opao, bez obzira na to što je u književnoj industriji Rusije došlo do izvesnog pada. Tako je ukupni tiraž knjiga objavljenih u prvom polugodištu tekuće godine bio za 17% niži nego prošle. To je dah krize, tvrdi zamenik rukovodioca Federalne agencije za štampu i medije Vladimir Grigorijev. U izdavaštvu ona se ispoljava sa izvesnim zakašnjenjem. Ali već pokazatelji za avgust govore da je dno krize prevladano.
 

Zato, rešili su organizatori sajma, treba misliti na budućnost, na primer o aktivnijoj popularizaciji ruskih knjiga u inostranstvu. U tom cilju na sajmu se otvara Međunarodni salon, kaže Vladimir Grigorjev.
 

Pozvali so vodeće zapadne i istočne eksperte, ljude čija imena u knjižnoj industriji znače vrlo mnogo, govori o novom programu sajma predsednik njegovog organizacionog komiteta. Dolazi glavni urednik najpopularnijeg nedeljnika izdavačke industrije koji izlazi u Njujorku, direktor najvećeg Londonskog sajma knjiga. Želimo da naši izdavači, koji su već uzeli zamajac, skrenu pažnju na popularizaciju domaćih autora na stranim tržištima, i strana tržišta su za to spremna.
 

Ponekada nedostaje samo sitnica: kvalitetan prevod na strane jezike. I zato su organizatori Moskovskog sajma knjiga prvi put odlučili da održe Međunarodni kongres prevodilaca. 75 stručnjaka iz 25 zemalja pristalo je da u njemu učestvuje. Osim specifičnih prevodilačkih problema, tvrde organizatori, na Kongresu će se razmatrati i tema formiranja Instituta za prevod u Rusiji.
 

A ako se vratimo na izložbene štandove, najvažnije mesto ovde zauzima knjižna produkcija Belorusije, jer upravo ova zemlja je sada počasni gost Moskovskog sajma. Izdavačka indsutrija je upravo ono polje na kojem između Rusije i Belorusije - zemalja koje čine saveznu državu, nema nikakvih protivrečnosti, smatra Vladimir Grigorjev.
 

Belorusija prikazuje svoje knjige, svoje izdavače, knjižne novine, kaže Vladimir Grigorjev. Nije tajna da mnogi, pa i moskovski izdavači, koriste poligrafsku bazu Belorusije, da knjige koje se objavljuju u Moskvi takođe mogu lako da se kupe u toj republici. Nemamo nikakve probleme sa Belorusijom u razmeni knjiga, i za vreme sajmova biće potpisan Sporazum između naših Domova knjiga.
 

Među jedinstvenim knjigama koje su dovezene u Moskvu iz Belorusije nalaze se faksimilna izdanja drevnih spomenika slovenske kulture: Slucko Jevanđelje i Polocko Jevanđelje. Osim Belorusije, posebnu aktivnost su ispoljile zemlje Latinske Amerike - kao odgovor na to što je Rusija kao počasni gost nedavnog Havanskog sajma dovezla tamo veliku i interesantnu izložbu, delegirala pisce. Kina u čast Godine učenja kineskog jezika koja se odvija sada u Rusiji, a Francuska, naravno, povodom unakrsne godine Rusije i Francuske. Biće održana, na primer, prezentacija poslednjeg, neobjavljenog rukopisa poznatog francuskog pisca Anrija Truaja Ljubav dugačka kao život, posvećene majkama ruskih književnih klasika.
 

Između ostalog, Moskovski sajam knjiga organizuje posetiocima susret sa aktuelnim klasicima, piscem Valentinom Rasputinom, Jevgenijem Jevtušenkom.