Све књиге нам иду у госте

60 земаља света представља своју продукцију на Московском међународном сајму књига који се отвара 1. септембра.
 

23. по реду, актуелни московски сајам окупио је више од 200 хиљада издања из разних земаља. Његов обим није опао, без обзира на то што је у књижевној индустрији Русије дошло до извесног пада. Тако је укупни тираж књига објављених у првом полугодишту текуће године био за 17% нижи него прошле. То је дах кризе, тврди заменик руководиоца Федералне агенције за штампу и медије Владимир Григоријев. У издаваштву она се испољава са извесним закашњењем. Али већ показатељи за август говоре да је дно кризе превладано.
 

Зато, решили су организатори сајма, треба мислити на будућност, на пример о активнијој популаризацији руских књига у иностранству. У том циљу на сајму се отвара Међународни салон, каже Владимир Григорјев.
 

Позвали со водеће западне и источне експерте, људе чија имена у књижној индустрији значе врло много, говори о новом програму сајма председник његовог организационог комитета. Долази главни уредник најпопуларнијег недељника издавачке индустрије који излази у Њујорку, директор највећег Лондонског сајма књига. Желимо да наши издавачи, који су већ узели замајац, скрену пажњу на популаризацију домаћих аутора на страним тржиштима, и страна тржишта су за то спремна.
 

Понекада недостаје само ситница: квалитетан превод на стране језике. И зато су организатори Московског сајма књига први пут одлучили да одрже Међународни конгрес преводилаца. 75 стручњака из 25 земаља пристало је да у њему учествује. Осим специфичних преводилачких проблема, тврде организатори, на Конгресу ће се разматрати и тема формирања Института за превод у Русији.
 

А ако се вратимо на изложбене штандове, најважније место овде заузима књижна продукција Белорусије, јер управо ова земља је сада почасни гост Московског сајма. Издавачка индсутрија је управо оно поље на којем између Русије и Белорусије - земаља које чине савезну државу, нема никаквих противречности, сматра Владимир Григорјев.
 

Белорусија приказује своје књиге, своје издаваче, књижне новине, каже Владимир Григорјев. Није тајна да многи, па и московски издавачи, користе полиграфску базу Белорусије, да књиге које се објављују у Москви такође могу лако да се купе у тој републици. Немамо никакве проблеме са Белорусијом у размени књига, и за време сајмова биће потписан Споразум између наших Домова књига.
 

Међу јединственим књигама које су довезене у Москву из Белорусије налазе се факсимилна издања древних споменика словенске културе: Слуцко Јеванђеље и Полоцко Јеванђеље. Осим Белорусије, посебну активност су испољиле земље Латинске Америке - као одговор на то што је Русија као почасни гост недавног Хаванског сајма довезла тамо велику и интересантну изложбу, делегирала писце. Кина у част Године учења кинеског језика која се одвија сада у Русији, а Француска, наравно, поводом унакрсне године Русије и Француске. Биће одржана, на пример, презентација последњег, необјављеног рукописа познатог француског писца Анрија Труаја Љубав дугачка као живот, посвећене мајкама руских књижевних класика.
 

Између осталог, Московски сајам књига организује посетиоцима сусрет са актуелним класицима, писцем Валентином Распутином, Јевгенијем Јевтушенком.