Da li čovekova prava štiti zakon... ili politika?

Incident s „Flotilom slobode" i situacijom s proterivanjem Roma iz Francuske biće centralna pitanja na zasedanju Saveta OUN za čovekova prava, koje je otvoreno u Ženevi.

Redovno, već 15. po redu zasedanje Saveta OUN o čovekovim pravima pretpostavlja niz iznenađenja. Zamenivši 2006. godine Komisiju za čovekova prava, koja je postala krajnje politizovana, Savet je obećao da će biti demokratičniji organ. Mogućnost da dospeju među 47 njegovih članova dobile su države, koje ulaze u sastav OUN. Takođe, iz Saveta može izleteti svako ko bude uhvaćen u sistematskom kršenju čovekovih prava.
 

Od početka su SAD bile nastrojene krajnje protiv promena u pravobranilačkom sistemu OUN. I čak se demonstrativno nisu kandidovale prilikom izbora prvog sastava Saveta. Sve tri godine njegovog rada SAD su kritikovale Savet zbog „geografske" uskosti razmatranih pitanja i antiizraelskih pogleda.
 

Amerikanci su ipak ušli u drugi sastav Saveta. Tim zanimljivija diskusija se očekuje povodom incidenta oko „Flotile slobode". U maju ove godine, pokušavajući da zadrže brodove s humanitarnom pomoći za stanovnike sektora Gaze do blokirane obale, izrailski vojnici su napali međunarodne pravobranioce koji su pratili teret. Ubijeno je 9 turskih građana. Većina zemalja je osudila delovanje Izraela. SAD su ga podržale, ali ne javno. Sad će na zasedanju Saveta biti dostavljen referat međunarodne misije za ispitivanje incidenta i događaj će dobiti međunarodnu pravnu ocenu. Međutim, ne treba očekivati neku oštru zaključnu rezoluciju, smatra poslanik komiteta Državne dume RF za građansko, krivično, arbitražno i procesualno zakonodavstvo, član pravne komisije PASE, Dmitrij Vjatkin.

Vrlo često je poštovanje normi međunarodnog prava spojeno sa jasno određenim političkim interesima najrazličitijih strana i učesnica u međunarodno-političkom procesu. I u ovom slučaju se neće moći bez politike. Smatram da će pozicija OUN biti umerena. Odnosno, na kraju će reći da se, s jedne strane, treba uzdržati od provokacija, a s druge strane, od prekomerne upotrebe sile.
 

Rusija je čak i u najtežim vremenima, kad su je s povodom i bez povoda kritikovale sve zapadne pravobranilačke organizacije, prednost davala saradnji, i nije ćutala. Zato je njena kandidatura većinom glasova prihvaćena za sastav Saveta već po drugi put. Kao i sve ostale države, ona će dostaviti zvanični referat o sadašnjoj situaciji u vezi s pravima čoveka u zemlji. Zatim će svoje mišljenje, moguće je, alternativno, izraziti pravobranioci i predstavnici OUN. Nakon izlaganja, Savet će po tradiciji svakoj od zemalja dati odgovarajuće preporuke.
 

Pitanje progona Roma iz Francuske nije navedeno među zvanično istaknutim temama za razmatranje u okviru zasedanja Saveta. Bez obzira na to, očigledno je da ono neće biti preskočeno. Nevladine pravobranilačke organizacije, koje tradicionalno učestvuju na sednicama, već su upozorile da neće ostaviti ni kamena na kamenu od pozicije francuskih vlasti.
 

Osim toga, biće donete odluke u oblasti daljeg usavršavanja Saveta kao glavnog pravobranilačkog organa OUN. Zasedanje će trajati do 1. oktobra.