Да ли човекова права штити закон... или политика?

Инцидент с „Флотилом слободе" и ситуацијом с протеривањем Рома из Француске биће централна питања на заседању Савета ОУН за човекова права, које је отворено у Женеви.

Редовно, већ 15. по реду заседање Савета ОУН о човековим правима претпоставља низ изненађења. Заменивши 2006. године Комисију за човекова права, која је постала крајње политизована, Савет је обећао да ће бити демократичнији орган. Могућност да доспеју међу 47 његових чланова добиле су државе, које улазе у састав ОУН. Такође, из Савета може излетети свако ко буде ухваћен у систематском кршењу човекових права.
 

Од почетка су САД биле настројене крајње против промена у правобранилачком систему ОУН. И чак се демонстративно нису кандидовале приликом избора првог састава Савета. Све три године његовог рада САД су критиковале Савет због „географске" ускости разматраних питања и антиизраелских погледа.
 

Американци су ипак ушли у други састав Савета. Тим занимљивија дискусија се очекује поводом инцидента око „Флотиле слободе". У мају ове године, покушавајући да задрже бродове с хуманитарном помоћи за становнике сектора Газе до блокиране обале, израилски војници су напали међународне правобраниоце који су пратили терет. Убијено је 9 турских грађана. Већина земаља је осудила деловање Израела. САД су га подржале, али не јавно. Сад ће на заседању Савета бити достављен реферат међународне мисије за испитивање инцидента и догађај ће добити међународну правну оцену. Међутим, не треба очекивати неку оштру закључну резолуцију, сматра посланик комитета Државне думе РФ за грађанско, кривично, арбитражно и процесуално законодавство, члан правне комисије ПАСЕ, Дмитриј Вјаткин.

Врло често је поштовање норми међународног права спојено са јасно одређеним политичким интересима најразличитијих страна и учесница у међународно-политичком процесу. И у овом случају се неће моћи без политике. Сматрам да ће позиција ОУН бити умерена. Односно, на крају ће рећи да се, с једне стране, треба уздржати од провокација, а с друге стране, од прекомерне употребе силе.
 

Русија је чак и у најтежим временима, кад су је с поводом и без повода критиковале све западне правобранилачке организације, предност давала сарадњи, и није ћутала. Зато је њена кандидатура већином гласова прихваћена за састав Савета већ по други пут. Као и све остале државе, она ће доставити званични реферат о садашњој ситуацији у вези с правима човека у земљи. Затим ће своје мишљење, могуће је, алтернативно, изразити правобраниоци и представници ОУН. Након излагања, Савет ће по традицији свакој од земаља дати одговарајуће препоруке.
 

Питање прогона Рома из Француске није наведено међу званично истакнутим темама за разматрање у оквиру заседања Савета. Без обзира на то, очигледно је да оно неће бити прескочено. Невладине правобранилачке организације, које традиционално учествују на седницама, већ су упозориле да неће оставити ни камена на камену од позиције француских власти.
 

Осим тога, биће донете одлуке у области даљег усавршавања Савета као главног правобранилачког органа ОУН. Заседање ће трајати до 1. октобра.