«Problem širenja Evropske Unije: ima mnogo podvodnog kamenja»

Evropska komisija u novom sastavu podnela je referat o daljem širenju EU. To je prvi dokument ovakve vrste nakon prihvatanja Lisabonskog sporazuma. Na spisku kandidata su: Hrvatska, Island, Turska, samoproglašena republika Kosovo, Srbija i niz drugih zemalja.
 

- Očigledno, pojavile su se nove procene persepektiva stupanja zemalja-kandidata u Evropski Savez? – glasi pitanje postavljeno Fjodoru Lukjanovu, glavnom uredniku časopisa «Rusija u globalnojpolitici».
 

-Ničeg principijelno novog nema u ocenama Evropske komisije. Jedna je stvar objaviti da će se EU u principu širiti, a sasvim je druga označiti vremenske okvire za stupanje konkretnih zemalja u organizaciju. U ovom trenutku, nije na vidiku stupanje u EU bilo koga osim Hrvatske i Islanda.
 

- Šta vi mislite, zbog čega?
 

- Postoji takozvani zamor usled širenja EU. Građani evropskih zemalja, posebno njenog jezgra – Zapadne Evrope, ne shvataju baš najbolje: zašto im je to potrebno? Događaji s Romima iz Rumunije i Bugarske... Situacija s Romima sa Kosova, koje ističemo, još nije primljeno u EU: njegovi nomadski stanovnici su već u velikom broju stigli da se presele u Zapadnu Evropu, pre svega u Nemačku. Sve to odvraća Evropljane od misli o širenju Evropske Unije. To je tako.
 

- A šta će biti s balkanskim zemljama i njihovom mogućnošću da se nađu u «evropskoj» porodici?
 

-Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija, Kosovo, Srbija i Crna Gora se već de- fakto nalaze u sferi težnje ka EU. Odbijanje perspektive širenja EU na Balkan moglo bi da okonča prevladavanje sindroma «bureta baruta» u Evropi. Van EU su mogući konflikti, na primer, između Kosova i Srbije. Podsetiću da je Kosovo samoproglašena država, koja je samu sebe takvom proglasila, čiji suverenitet je priznalo 70 od192 države – članica OUN. Verovatno je balkanski problem za EU najteži.
 

 - Međutim, tu je i Turska, koja odavno i aktivno teži ka EU?
 

- Po mom mišljenju, ovo pitanje je čisto apstraktno: u Evropi se plaše Turske, smatra Fjodor Lukjanov. Ova velika, snažna i ambiciozna muslimanska zemlja izaziva bojazni, kako kod evropske elite, tako i kod običnih građana. Pitanje muslimana se prilično oštro postavlja u Evropi. Mislim da će se pitanje stupanja Turske u EU razmatrati izuzetno dugo.
 

- Međutim, Štefan Fluge, komesar za širenje EU je ovih dana izjavio: dalje kretanje ove organizacije u sve nove i nove prostore je dobro za sve, uključujući i same Evropljane. Njena vrata će biti otvorena za sve. Da li je to zaista tako?
 

- Evropska Unija nikad ni za koga nije zatvarala svoja vrata, osim Maroka, koji je 1986. godine, čini mi se, zahtevao mogućnost da postane član EU, ali je odbijen. Nijednoj drugoj zemlji zapravo nije osporeno pravo da podnese prijavu. Međutim, jedna je stvar ne govoriti «ne», a potpuno je druga – dati pristanak. Posao gospodina Flugea je da širi ideju proširenja EU, posao svih ostalih političara je da objašnjavaju zašto je to sad nemoguće.
 

Problem daljeg širenja Evropske Unije bezuslovno ima mnogo podvodnog kamenja. Nije slučajno bivši premijer Francuske Eduard Baladir nedavno temperametno uzviknuo: «Dosta je, stop! 27 zemalja je za EU već mnogo, više zasad ne treba!» Mislim da je u pravu. Prvo se treba razabrati s onim što se dešava u mnogim važnim institucijama Evropske Unije i prevladati posledice ekonomske krize. Onda treba rešavati složena pitanja širenja organizacije, koja je strateški partner RF. Za nas je izuzetno važno da Evropska Unija postoji i da ostane jak i stabilan igrač na svetskom polju, - rekao je u intervjuu za «Glas Rusije» glavni urednik časopisa «Rusija u globalnoj politici» Fjodor Lukjanov.