«Проблем ширења Европске Уније: има много подводног камења»

Европска комисија у новом саставу поднела је реферат о даљем ширењу ЕУ. То је први документ овакве врсте након прихватања Лисабонског споразума. На списку кандидата су: Хрватска, Исланд, Турска, самопроглашена република Косово, Србија и низ других земаља.
 

- Очигледно, појавиле су се нове процене персепектива ступања земаља-кандидата у Европски Савез? – гласи питање постављено Фјодору Лукјанову, главном уреднику часописа «Русија у глобалнојполитици».
 

-Ничег принципијелно новог нема у оценама Европске комисије. Једна је ствар објавити да ће се ЕУ у принципу ширити, а сасвим је друга означити временске оквире за ступање конкретних земаља у организацију. У овом тренутку, није на видику ступање у ЕУ било кога осим Хрватске и Исланда.
 

- Шта ви мислите, због чега?
 

- Постоји такозвани замор услед ширења ЕУ. Грађани европских земаља, посебно њеног језгра – Западне Европе, не схватају баш најбоље: зашто им је то потребно? Догађаји с Ромима из Румуније и Бугарске... Ситуација с Ромима са Косова, које истичемо, још није примљено у ЕУ: његови номадски становници су већ у великом броју стигли да се преселе у Западну Европу, пре свега у Немачку. Све то одвраћа Европљане од мисли о ширењу Европске Уније. То је тако.
 

- А шта ће бити с балканским земљама и њиховом могућношћу да се нађу у «европској» породици?
 

-Босна и Херцеговина, Македонија, Албанија, Косово, Србија и Црна Гора се већ де- факто налазе у сфери тежње ка ЕУ. Одбијање перспективе ширења ЕУ на Балкан могло би да оконча превладавање синдрома «бурета барута» у Европи. Ван ЕУ су могући конфликти, на пример, између Косова и Србије. Подсетићу да је Косово самопроглашена држава, која је саму себе таквом прогласила, чији суверенитет је признало 70 од192 државе – чланица ОУН. Вероватно је балкански проблем за ЕУ најтежи.
 

 - Међутим, ту је и Турска, која одавно и активно тежи ка ЕУ?
 

- По мом мишљењу, ово питање је чисто апстрактно: у Европи се плаше Турске, сматра Фјодор Лукјанов. Ова велика, снажна и амбициозна муслиманска земља изазива бојазни, како код европске елите, тако и код обичних грађана. Питање муслимана се прилично оштро поставља у Европи. Мислим да ће се питање ступања Турске у ЕУ разматрати изузетно дуго.
 

- Међутим, Штефан Флуге, комесар за ширење ЕУ је ових дана изјавио: даље кретање ове организације у све нове и нове просторе је добро за све, укључујући и саме Европљане. Њена врата ће бити отворена за све. Да ли је то заиста тако?
 

- Европска Унија никад ни за кога није затварала своја врата, осим Марока, који је 1986. године, чини ми се, захтевао могућност да постане члан ЕУ, али је одбијен. Ниједној другој земљи заправо није оспорено право да поднесе пријаву. Међутим, једна је ствар не говорити «не», а потпуно је друга – дати пристанак. Посао господина Флугеа је да шири идеју проширења ЕУ, посао свих осталих политичара је да објашњавају зашто је то сад немогуће.
 

Проблем даљег ширења Европске Уније безусловно има много подводног камења. Није случајно бивши премијер Француске Едуард Баладир недавно темпераметно узвикнуо: «Доста је, стоп! 27 земаља је за ЕУ већ много, више засад не треба!» Мислим да је у праву. Прво се треба разабрати с оним што се дешава у многим важним институцијама Европске Уније и превладати последице економске кризе. Онда треба решавати сложена питања ширења организације, која је стратешки партнер РФ. За нас је изузетно важно да Европска Унија постоји и да остане јак и стабилан играч на светском пољу, - рекао је у интервјуу за «Глас Русије» главни уредник часописа «Русија у глобалној политици» Фјодор Лукјанов.